Виртуелна поља смрти

Свако оружје, током историје направљено, употребљено је у своју сврху, па нема ни једног разлога да тако не буде и са Интернетом. Највећи јавни простоr у историји могаo би да постане и глобално бојиште, због пар необоривих повода.

Најпре, Интернет је и настао као последица војних истраживања, негде око 70-е, када је Пентагон направио „неуништиву” мрежу рачунара. Затим, већ је било више „локалних” интернет-ратова, а у те мрачне анале и ми Срби волимо да смештамо кибер-чарке од 1999. надаље, у оквирима тромеча Србија-Хрватска-Косово/Албанија.

Ипак, први кибер-рат, у грубим скицама, вођен је 1991. за време прве инвазије Ирака, док је свој развијени облик попримио нападом руских хакера на Естонију 2007. и на Грузију 2008. године, када су читави делови интернет-структуре ових земаља били избачени из употребе. И треће, свака технологија је, иако сама вредносно неутрална, обојена фаустовским проклетством.

Најновије информације говоре да је шеф Пентагона Роберт Гејтс наредио стварање војне интернетске команде, а конзорцијум америчких одбрамбених агенција, неколико универзитета и приватних корпорација (укључујући „Гугл”, наравно) ових дана je објавио U.S.Cyber Challenge, „триатлонски” конкурс пројеката и такмичења у којима појединци и тимови уче и вежбају за кибер-ратовање. Циљ Пентагона је да уместо садашње хиљаде способне за кибер-одбрану, обучи 20 или30 хиљада ратника у просторима виртуелног. Немачка тренира групу од 76 хакера за невидљиви, кибер-рат.

Западни центар за одбрану од кибер-напада налази се у естонском граду Талину и представља важан „труст мозгова” (thin-tanks), за процењивање кибер-претњи и кибер-ратовање. Ако и дође до кибер-рата, ново бојно поље ће се простирати, а где иначе, између Америке и Русије. Раскорак у стратегијама безбедности на Интернету била је једна од тема јулског самита Обаме и Медведева. Али подозрење остаје, на тако неомеђеном и недефинисаном ратишту које задире у све поре планетарног живота.

Понајмање је реч о обарању популарних сајтова „оне друге” стране. Целокупно светско пословање и контрола виталних система се премешта на Интернет, те и претње долазе са најразличитијих нивоа. Државе поткрадају хакерске манипулације са бројевима платних картица, на око усамљени појединци воде техно-џихад против држава.

А у оптицају су и нова интернет-оружја. „Логичке бомбе” које би се убацивале у мрежу због њеног паралисања, „софтверски роботи” за онемогућавање или шпијунирање веб сајтова, микроталаско зрачење за пржење инсталација... А овом списку, који као да потиче из једне пророчке Ничеове реченице („Приближава се време борбе за господарењем светом...”), нису додати они облици сукоба „ниског интензитета” који владају целокупним Интернетом, његовим друштвеним сајтовима и форумима, једва видљиво осцилирајући између транспарентности, мобилности, сарадње и иновације и бескрајног расправљачког прегањања.

Реч виртуелан потиче од латинске речи virtus, у основном значењу снаге, храбрости, врлине, скивености, замишљености. Данас ту реч преводимо сасвим другачије, много злокобније. У том новом виртуелном свету свака индивидуа је тек глина, обликована узајамним вајањем типично људског и типично технолошког.