Virtuelna polja smrti

Svako oružje, tokom istorije napravljeno, upotrebljeno je u svoju svrhu, pa nema ni jednog razloga da tako ne bude i sa Internetom. Najveći javni prostor u istoriji mogao bi da postane i globalno bojište, zbog par neoborivih povoda.

Najpre, Internet je i nastao kao posledica vojnih istraživanja, negde oko 70-e, kada je Pentagon napravio „neuništivu” mrežu računara. Zatim, već je bilo više „lokalnih” internet-ratova, a u te mračne anale i mi Srbi volimo da smeštamo kiber-čarke od 1999. nadalje, u okvirima tromeča Srbija-Hrvatska-Kosovo/Albanija.

Ipak, prvi kiber-rat, u grubim skicama, vođen je 1991. za vreme prve invazije Iraka, dok je svoj razvijeni oblik poprimio napadom ruskih hakera na Estoniju 2007. i na Gruziju 2008. godine, kada su čitavi delovi internet-strukture ovih zemalja bili izbačeni iz upotrebe. I treće, svaka tehnologija je, iako sama vrednosno neutralna, obojena faustovskim prokletstvom.

Najnovije informacije govore da je šef Pentagona Robert Gejts naredio stvaranje vojne internetske komande, a konzorcijum američkih odbrambenih agencija, nekoliko univerziteta i privatnih korporacija (uključujući „Gugl”, naravno) ovih dana je objavio U.S.Cyber Challenge, „triatlonski” konkurs projekata i takmičenja u kojima pojedinci i timovi uče i vežbaju za kiber-ratovanje. Cilj Pentagona je da umesto sadašnje hiljade sposobne za kiber-odbranu, obuči 20 ili30 hiljada ratnika u prostorima virtuelnog. Nemačka trenira grupu od 76 hakera za nevidljivi, kiber-rat.

Zapadni centar za odbranu od kiber-napada nalazi se u estonskom gradu Talinu i predstavlja važan „trust mozgova” (thin-tanks), za procenjivanje kiber-pretnji i kiber-ratovanje. Ako i dođe do kiber-rata, novo bojno polje će se prostirati, a gde inače, između Amerike i Rusije. Raskorak u strategijama bezbednosti na Internetu bila je jedna od tema julskog samita Obame i Medvedeva. Ali podozrenje ostaje, na tako neomeđenom i nedefinisanom ratištu koje zadire u sve pore planetarnog života.

Ponajmanje je reč o obaranju popularnih sajtova „one druge” strane. Celokupno svetsko poslovanje i kontrola vitalnih sistema se premešta na Internet, te i pretnje dolaze sa najrazličitijih nivoa. Države potkradaju hakerske manipulacije sa brojevima platnih kartica, na oko usamljeni pojedinci vode tehno-džihad protiv država.

A u opticaju su i nova internet-oružja. „Logičke bombe” koje bi se ubacivale u mrežu zbog njenog paralisanja, „softverski roboti” za onemogućavanje ili špijuniranje veb sajtova, mikrotalasko zračenje za prženje instalacija... A ovom spisku, koji kao da potiče iz jedne proročke Ničeove rečenice („Približava se vreme borbe za gospodarenjem svetom...”), nisu dodati oni oblici sukoba „niskog intenziteta” koji vladaju celokupnim Internetom, njegovim društvenim sajtovima i forumima, jedva vidljivo oscilirajući između transparentnosti, mobilnosti, saradnje i inovacije i beskrajnog raspravljačkog preganjanja.

Reč virtuelan potiče od latinske reči virtus, u osnovnom značenju snage, hrabrosti, vrline, skivenosti, zamišljenosti. Danas tu reč prevodimo sasvim drugačije, mnogo zlokobnije. U tom novom virtuelnom svetu svaka individua je tek glina, oblikovana uzajamnim vajanjem tipično ljudskog i tipično tehnološkog.