Атина пред еколошком катастрофом

Атина, 24. августа – Околина главног града Грчке и даље гори и подсећа на огромно згариште. Како ће убудуће дисати Атина и цела Атика, које су за четири дана пожара остале без петнаест хиљада хектара шума, шта ће расхладити ваздух у граду где је летња температура преко 35 степени Целзијусових нормална појава, шта ће зауставити водену бујицу кад крену кише? Где ће живети они који су у ватреној стихији остали без кућа, имовине, хоће ли икада пожари у Грчкој престати да буду природна појава, феномен, виша сила...

Ово су питања која се гомилају док више од 80 пожара широм земље још није заустављено – надомак Атине, али и пожари који су букнули на острвима на западној страни Атике на острвима Евија, Скирос, Закинтос. У околини Атине, ветра је нешто слабији у односу на претходна три дана, али и даље ватрогасци са 17 авиона не успевају да обуздају ватру која се шири према насељеним местима и плажама источне обале Атике и главног града Грчке, ка Скињи, летовалишту Неа Макри, Пикермију.

Наређена је хитна евакуација Порто Германа, на западној страни Атике, на који је ветар однео ватру. Пламени језици се са променљивом жестином и даље појављују високо на брду Пендели које је природна брана да пожар не захвати северни део петомилионске Атине. Облак црног дима који је три дана гушио Атину сада је нешто мањи и креће се у другом правцу, али добро се види са међународног атинског аеродрома  који је у непосредној близини. Више људи затражило је лекарску помоћ због проблема са дисањем док је петоро на лечењу због задобијених опекотина.

„Постоји мала доза оптимизма и чини се да је данас, ипак, боље него јуче. Али прво морамо да угасимо ватру па тек онда да сагледамо последице катастрофе... Да пребројимо колико је кућа изгорело, колико је зеленила заувек нестало, да размислимо како даље”, каже Јанис Згурос, званичник администрације области Атика.

Опасно је угрожен Маратон у коме се налази Археолошки музеј и експонати који припадају времену одигравања Маратонске битке. Страхује се да ватра на захвати Рамнус у коме је храм Немесиса из шестог века пре нове ере, кажу у Министарству културе.

Свако стрепи за своје, али ветар и ватра очигледно не бирају. Чињенице говоре да је реч о еколошкој катастрофи која ће погоршати тешку и специфичну микроклиму на Атици и око Атине где ретко пада киша и где се просечна летња температура повећава сваке године. Зелени појас који управо гори представља плућа Атине и целе Атике. Међутим, он систематски нестаје у пожарима који су у последњих петнаест година однели преко 30 одсто ове зелене површине, углавном четинара. Статистике показују да Атика највише гори, односно да се 80 одсто пожара дешава управо на њеној територију.

Премијер Костас Караманлис поручује да је заштита људских живота најважнија ствар, али чини се да овога пута, две године после трагичних пожара на Пелопонезу који су однели седамдесет људских живота, речи нису довољне. Утолико пре што су у овдашњим медијима али и целокупној јавности све гласнија питања зашто из претходне трагедије није извучена поука, зашто су и дан-данас пожари за земљу која сваког лета гори – изненађење. Шта је било са великим плановима и обећањима да ће се реорганизовати ватрогасна служба, примити на десетине нових људи, купити нови авиони и хеликоптери за гашење пожара... Зашто се они изнајмљују од други земаља за велике суме, зар Грчка не може да купи нове канадере већ има старе преко двадесет година...

Све су гласније критике да координација није била добра, а ватрогасци одбијају оптужбе на свој рачун и кажу да је катастрофа око Атине могла да буде много мања да је одмах и на време појачан број људи технике. Председник општине Маратон, која је још увек једна од најугроженијих пожаром, Спирос Загарис је у групи неколико локалних лидера који су власт оптужили да није имала координирани план за борбу са пожарима. Исто тако медији и локалне власти тврде да је због изостанка помоћи, у тренутку када нису могли да се изборе са ватреном стихијом, на стотине људи почело да напушта своје домове и да је евакуисано око двадесет хиљада људи.

У исто време, данас, представник владе Евангелос Антонарос тврди да је у организованој евакуацији обухваћен само ограничен број људи и да се они већ враћају кућама. Према његовим речима, нема места критици јер су све службе на гашењу пожара добро координиране, материјална штета није тако велика, предузете су опсежне мере да би се ватра зауставила. Према његовим речима, од данас је ангажовано две хиљаде ватрогасаца, војника и добровољаца који су добро распоређени. Помоћ, пре свега авионе за гашење пожара, по речима Антонароса, већ су послале Италија, Француска и Кипар, а у разматрању су и понуде других земаља, Русије, Шпаније, Турске. Од суботе, Амбасада Републике Србије у Атини координира контакте између владе у Атини и у Београду у вези са помоћу у авионима за гашење пожара које је понудила наша земља. Грчка је за сада изразила захвалност и контакти су настављени.

У међувремену, грчка опозиција све гласније тражи да влада поднесе детаљан извештај по каквим је плановима поступала и шта намерава да уради да се пожари зауставе и спречи даља еколошка катастрофа.

Јасмина Павловић-Стаменић