Atina pred ekološkom katastrofom

Atina, 24. avgusta – Okolina glavnog grada Grčke i dalje gori i podseća na ogromno zgarište. Kako će ubuduće disati Atina i cela Atika, koje su za četiri dana požara ostale bez petnaest hiljada hektara šuma, šta će rashladiti vazduh u gradu gde je letnja temperatura preko 35 stepeni Celzijusovih normalna pojava, šta će zaustaviti vodenu bujicu kad krenu kiše? Gde će živeti oni koji su u vatrenoj stihiji ostali bez kuća, imovine, hoće li ikada požari u Grčkoj prestati da budu prirodna pojava, fenomen, viša sila...

Ovo su pitanja koja se gomilaju dok više od 80 požara širom zemlje još nije zaustavljeno – nadomak Atine, ali i požari koji su buknuli na ostrvima na zapadnoj strani Atike na ostrvima Evija, Skiros, Zakintos. U okolini Atine, vetra je nešto slabiji u odnosu na prethodna tri dana, ali i dalje vatrogasci sa 17 aviona ne uspevaju da obuzdaju vatru koja se širi prema naseljenim mestima i plažama istočne obale Atike i glavnog grada Grčke, ka Skinji, letovalištu Nea Makri, Pikermiju.

Naređena je hitna evakuacija Porto Germana, na zapadnoj strani Atike, na koji je vetar odneo vatru. Plameni jezici se sa promenljivom žestinom i dalje pojavljuju visoko na brdu Pendeli koje je prirodna brana da požar ne zahvati severni deo petomilionske Atine. Oblak crnog dima koji je tri dana gušio Atinu sada je nešto manji i kreće se u drugom pravcu, ali dobro se vidi sa međunarodnog atinskog aerodroma  koji je u neposrednoj blizini. Više ljudi zatražilo je lekarsku pomoć zbog problema sa disanjem dok je petoro na lečenju zbog zadobijenih opekotina.

„Postoji mala doza optimizma i čini se da je danas, ipak, bolje nego juče. Ali prvo moramo da ugasimo vatru pa tek onda da sagledamo posledice katastrofe... Da prebrojimo koliko je kuća izgorelo, koliko je zelenila zauvek nestalo, da razmislimo kako dalje”, kaže Janis Zguros, zvaničnik administracije oblasti Atika.

Opasno je ugrožen Maraton u kome se nalazi Arheološki muzej i eksponati koji pripadaju vremenu odigravanja Maratonske bitke. Strahuje se da vatra na zahvati Ramnus u kome je hram Nemesisa iz šestog veka pre nove ere, kažu u Ministarstvu kulture.

Svako strepi za svoje, ali vetar i vatra očigledno ne biraju. Činjenice govore da je reč o ekološkoj katastrofi koja će pogoršati tešku i specifičnu mikroklimu na Atici i oko Atine gde retko pada kiša i gde se prosečna letnja temperatura povećava svake godine. Zeleni pojas koji upravo gori predstavlja pluća Atine i cele Atike. Međutim, on sistematski nestaje u požarima koji su u poslednjih petnaest godina odneli preko 30 odsto ove zelene površine, uglavnom četinara. Statistike pokazuju da Atika najviše gori, odnosno da se 80 odsto požara dešava upravo na njenoj teritoriju.

Premijer Kostas Karamanlis poručuje da je zaštita ljudskih života najvažnija stvar, ali čini se da ovoga puta, dve godine posle tragičnih požara na Peloponezu koji su odneli sedamdeset ljudskih života, reči nisu dovoljne. Utoliko pre što su u ovdašnjim medijima ali i celokupnoj javnosti sve glasnija pitanja zašto iz prethodne tragedije nije izvučena pouka, zašto su i dan-danas požari za zemlju koja svakog leta gori – iznenađenje. Šta je bilo sa velikim planovima i obećanjima da će se reorganizovati vatrogasna služba, primiti na desetine novih ljudi, kupiti novi avioni i helikopteri za gašenje požara... Zašto se oni iznajmljuju od drugi zemalja za velike sume, zar Grčka ne može da kupi nove kanadere već ima stare preko dvadeset godina...

Sve su glasnije kritike da koordinacija nije bila dobra, a vatrogasci odbijaju optužbe na svoj račun i kažu da je katastrofa oko Atine mogla da bude mnogo manja da je odmah i na vreme pojačan broj ljudi tehnike. Predsednik opštine Maraton, koja je još uvek jedna od najugroženijih požarom, Spiros Zagaris je u grupi nekoliko lokalnih lidera koji su vlast optužili da nije imala koordinirani plan za borbu sa požarima. Isto tako mediji i lokalne vlasti tvrde da je zbog izostanka pomoći, u trenutku kada nisu mogli da se izbore sa vatrenom stihijom, na stotine ljudi počelo da napušta svoje domove i da je evakuisano oko dvadeset hiljada ljudi.

U isto vreme, danas, predstavnik vlade Evangelos Antonaros tvrdi da je u organizovanoj evakuaciji obuhvaćen samo ograničen broj ljudi i da se oni već vraćaju kućama. Prema njegovim rečima, nema mesta kritici jer su sve službe na gašenju požara dobro koordinirane, materijalna šteta nije tako velika, preduzete su opsežne mere da bi se vatra zaustavila. Prema njegovim rečima, od danas je angažovano dve hiljade vatrogasaca, vojnika i dobrovoljaca koji su dobro raspoređeni. Pomoć, pre svega avione za gašenje požara, po rečima Antonarosa, već su poslale Italija, Francuska i Kipar, a u razmatranju su i ponude drugih zemalja, Rusije, Španije, Turske. Od subote, Ambasada Republike Srbije u Atini koordinira kontakte između vlade u Atini i u Beogradu u vezi sa pomoću u avionima za gašenje požara koje je ponudila naša zemlja. Grčka je za sada izrazila zahvalnost i kontakti su nastavljeni.

U međuvremenu, grčka opozicija sve glasnije traži da vlada podnese detaljan izveštaj po kakvim je planovima postupala i šta namerava da uradi da se požari zaustave i spreči dalja ekološka katastrofa.

Jasmina Pavlović-Stamenić