Папрена цена изласка из рецесије

Глобална финансијска криза претворила је развијени свет у тешког губиташа, упозорио је јуче лондонски „Фајненшел Тајмс”.

Од избијања најтеже глобалне финансијско-економске кризе у последњих 80 година, владе држава широм света изгубиле су милијарде долара спасавајући урушене приватне инвестиционе банке, упозорио је лондонски дневник.

Губитак од најмање 10,8 милијарди долара тренутно „дави” све водеће економије развијеног света, осим САД и Швајцарске.

Притисак пореских власти САД на швајцарску банку УБС да ода имена америчких клијената – због сумње да су утајили приходе - влада у Берну муњевито је искористила да прода девет одсто својих акција у тој финансијској институцији и инкасира рекордни приход од преко 5,5 милијарди долара. Са оне стране Атлантика, влада САД забележила је на папиру профит од 11 милијарди долара од куповине акција Сити банке – једине у којој Вашингтон има директног удела.

Наиме, након прилива државних пара, акције Сити банке на Волстриту, знатно су добиле на вредности, преноси „Волстрит џорнал”. Финансијска авантура влада са ове стране Атлантика: посебно велике Британије, Немачке, Исланда, Ирске, Белгије... у спасавању тамошњих инвестиционих банака од њиховог сопственог „коцкања ” на ризичним тржиштима, донела је изгледа знатну штету. Колико су озбиљно инвестиционе банке развијеног света повукле са собом у финансијски бездан и владе појединих држава још није извесно.

Наиме, крај раста баснословних државних губитака на начетом банкарском тржишту, још није на видику, будући да се финансијске институције упорно опиру да прикажу стварни обим дугогодишњих трансакција повезаних са урушеним хипотекарним тржиштем у САД 2007. године, упозорава лондонски лист.

Тмурни извештај о баснословним губицима многих влада – које су прошле јесени журно засуле огромним сумама јевтиног новца приватне банке – има симболични тајминг. Вест да је само Велика Британија имала губитак више од 5,5 милијарди долара купујући деонице посусталих некадашњих финансијских бастиона попут „Лојд банке” и „Ројал Банк оф Скотланд” – објављена је након викенд самита гувернера централних банака развијеног света у Џексон Холу (Канзасу) а уочи самита лидера Г20 у Питсбургу.

Реформа глобалног банкарског система, скица будућег строжег државног надзора финансијских институција и нова улога централних банака – главне су теме оба скупа.

Гувернери централних банака развијеног света сложили су се у Канзасу да је излазак из рецесије на видику, али да ће опоравак бити дуг, и вероватно мукотрпан. Председник Европске централне банке Жан-Клод Трише упозорио је у Канзасу на опасност коју би са собом носило одустајање од реформи глобалног финансијског система, упркос томе што се чини да је „епизода” текуће глобалне финансијске кризе изгледа при крају.

Засипајући приватне инвестиционе банке од прошле јесени силним новцем, не би ли оживеле тржиште кредита и подстакле замајац згасле привреде, владе развијеног света безуспешно покушавају да натерају банке на пословну искреност и сарадњу. Тек када државе прекину са садашњом праксом финансијских стимулуса, салдо кризе банака и економија приказаће се у правом светлу, упозорава нобеловац Пол Кругман.

Т. Вујић