Корак у таму

Живети између маште и реалности, то је честа судбина великих играча. Било је таквих у свим генерацијама фудбалера, све до данашњих дана.

Па, ипак, ова прича је, чини нам се, некако најпоучнија. Када се селекција Бразила, 1958. године, вратила из Шведске, са титулом првака света, дочекала их је на улицама Рија гомила еуфоричног света. Уследиле су и разне почасти. На крају их прима и гувернер, егзалтиран, који изјављује да ће сваком играчу поклонити по вилу. Сви прихватају с одушевљењем тај поклон, осим Гаринче. Једини је озбиљан, не радује се, не смеје се, не подиже трепавице на славље режима. Гувернер, узнемирен, пита се: шта ли ће да тражи овај неписмењаковић? Пита га то директно: „Дакле Гаринча, шта желиш?”. А Гаринча показује руком на кавез и каже: „Желим слободу за овог врапца, а не вилу”.

Тако је то било тачно пре 50 година. А данас? Дошла су, по фудбал, нека суровија времена. Хроничари су, примера ради, забележили да је Реал Мадрид, овог лета за Кристијана Роналда платио 94 милиона евра Манчестер јунајтеду, као и за Каку из Милана 67 милиона евра. Наравно, ту није заостала ни Барселона, актуелни првак Европе, која је за Златана Ибрахимовића искеширала 68 милиона евра, итд.

Какве све ово има везе са причом из наднаслова „Кроз трње до звезда”. Ови примери великих фудбалских звезда и њихови баснословни трансфери имају, тако рећи, пресудан утицај на младе да крену да се баве фудбалом – сањајући, наравно, да ће једног дана заиграти за велики светски клуб, стећи славу и милионе. У фудбалу, међутим, то није као у другим спортовима – пливању, ватерполу, атлетици. Закони у фудбалу су посве другачији и далеко суровији.

Што се фудбала тиче тешко ћемо ми поново имати златну жетву да нам у велике клубове, скоро масовно, одлазе асови попут Дејана Станковића, Синише Михајловића, Немање Видића, Марка Пантелића. Последњих сезона из српског фудбала су, пут Манчестер јунајтеда, кренули Зоран Тошић и Адем Љајић и тек ће, чини се, време показати да ли су они одабрали прави пут који води ка развоју свог фудбалског талента, ка афирмацији... или да њихов матични клуб покрије финансијску дубиозу.

Та велика помама за славом и новцем (јер фудбал је ипак велики бизнис: овог лета на трансфере играча европски фудбал потрошио је преко 1,5 милијарди евра) има и своје жртве. О њима се углавном не говори, не пише, као да нико неће истини да погледа у очи. Ако, примера ради, у једној сезони фудбалом почне да се бави 10.000 малишана а од њих успе један или евентуално двојица, шта је са осталима. Нико се озбиљније у Србији није бавио тим феноменом – шта се догађа се децом која на спорт, у овом случају фудбал, потроше 10-15 најпродуктивнијих година и не – прођу. Постају ли они социјални случајеви, падају ли на терет родитеља или се у фудбалу потуцају од немила до недрага.

У српском фудбалу, сем тога, изродио се и један криминогени фактор. Трговина децом. Одводе се таленти са 12-13 година у велике клубове, понесени искључиво помамом за новцем, за инстант зарадом, а нико се озбиљно не бави судбином те деце. Сваки добронамеран читалац ће се упитати – како је то могуће? Могуће је зато што су српски клубови у тој ствари практично немоћни. Менаџери, или боље речено трговци белим робљем, директно преговарају са њиховим родитељима: њима обећавају куле и градове, све док не остваре свој паклени план.

У индивидуалним спортовима могу да нам се догоде (и догађају се) светски асови уз помоћ, метафорично речено, штапа и канапа. Али, у фудбалу то је просто немогуће. Потребан је озбиљан стручни рад, јака лига, прво афирмација на домаћој сцени, па тек онда требало би да дође размишљање о одласку у иностранство.

Ипак, ми нисмо толико богата земља фудбалским талентима, како имамо обичај да кажемо, да бисмо их тако олако уништавали нашом свеопштом похлепом и нестрпљењем. Некада је добро „закорачити у таму”, у непознато, али то је добро учинити у неким зрелијим фудбалским годинама. Највећи светски фудбалски трансфери ипак се односе на фудбалера у зрелом добу, док ми најталентованије клинце продајемо за шаку евра... и они практично и немају шансу да стигну до звезда!

*тим-менаџер у ФС Србије