Korak u tamu

Živeti između mašte i realnosti, to je česta sudbina velikih igrača. Bilo je takvih u svim generacijama fudbalera, sve do današnjih dana.

Pa, ipak, ova priča je, čini nam se, nekako najpoučnija. Kada se selekcija Brazila, 1958. godine, vratila iz Švedske, sa titulom prvaka sveta, dočekala ih je na ulicama Rija gomila euforičnog sveta. Usledile su i razne počasti. Na kraju ih prima i guverner, egzaltiran, koji izjavljuje da će svakom igraču pokloniti po vilu. Svi prihvataju s oduševljenjem taj poklon, osim Garinče. Jedini je ozbiljan, ne raduje se, ne smeje se, ne podiže trepavice na slavlje režima. Guverner, uznemiren, pita se: šta li će da traži ovaj nepismenjaković? Pita ga to direktno: „Dakle Garinča, šta želiš?”. A Garinča pokazuje rukom na kavez i kaže: „Želim slobodu za ovog vrapca, a ne vilu”.

Tako je to bilo tačno pre 50 godina. A danas? Došla su, po fudbal, neka surovija vremena. Hroničari su, primera radi, zabeležili da je Real Madrid, ovog leta za Kristijana Ronalda platio 94 miliona evra Mančester junajtedu, kao i za Kaku iz Milana 67 miliona evra. Naravno, tu nije zaostala ni Barselona, aktuelni prvak Evrope, koja je za Zlatana Ibrahimovića iskeširala 68 miliona evra, itd.

Kakve sve ovo ima veze sa pričom iz nadnaslova „Kroz trnje do zvezda”. Ovi primeri velikih fudbalskih zvezda i njihovi basnoslovni transferi imaju, tako reći, presudan uticaj na mlade da krenu da se bave fudbalom – sanjajući, naravno, da će jednog dana zaigrati za veliki svetski klub, steći slavu i milione. U fudbalu, međutim, to nije kao u drugim sportovima – plivanju, vaterpolu, atletici. Zakoni u fudbalu su posve drugačiji i daleko suroviji.

Što se fudbala tiče teško ćemo mi ponovo imati zlatnu žetvu da nam u velike klubove, skoro masovno, odlaze asovi poput Dejana Stankovića, Siniše Mihajlovića, Nemanje Vidića, Marka Pantelića. Poslednjih sezona iz srpskog fudbala su, put Mančester junajteda, krenuli Zoran Tošić i Adem Ljajić i tek će, čini se, vreme pokazati da li su oni odabrali pravi put koji vodi ka razvoju svog fudbalskog talenta, ka afirmaciji... ili da njihov matični klub pokrije finansijsku dubiozu.

Ta velika pomama za slavom i novcem (jer fudbal je ipak veliki biznis: ovog leta na transfere igrača evropski fudbal potrošio je preko 1,5 milijardi evra) ima i svoje žrtve. O njima se uglavnom ne govori, ne piše, kao da niko neće istini da pogleda u oči. Ako, primera radi, u jednoj sezoni fudbalom počne da se bavi 10.000 mališana a od njih uspe jedan ili eventualno dvojica, šta je sa ostalima. Niko se ozbiljnije u Srbiji nije bavio tim fenomenom – šta se događa se decom koja na sport, u ovom slučaju fudbal, potroše 10-15 najproduktivnijih godina i ne – prođu. Postaju li oni socijalni slučajevi, padaju li na teret roditelja ili se u fudbalu potucaju od nemila do nedraga.

U srpskom fudbalu, sem toga, izrodio se i jedan kriminogeni faktor. Trgovina decom. Odvode se talenti sa 12-13 godina u velike klubove, poneseni isključivo pomamom za novcem, za instant zaradom, a niko se ozbiljno ne bavi sudbinom te dece. Svaki dobronameran čitalac će se upitati – kako je to moguće? Moguće je zato što su srpski klubovi u toj stvari praktično nemoćni. Menadžeri, ili bolje rečeno trgovci belim robljem, direktno pregovaraju sa njihovim roditeljima: njima obećavaju kule i gradove, sve dok ne ostvare svoj pakleni plan.

U individualnim sportovima mogu da nam se dogode (i događaju se) svetski asovi uz pomoć, metaforično rečeno, štapa i kanapa. Ali, u fudbalu to je prosto nemoguće. Potreban je ozbiljan stručni rad, jaka liga, prvo afirmacija na domaćoj sceni, pa tek onda trebalo bi da dođe razmišljanje o odlasku u inostranstvo.

Ipak, mi nismo toliko bogata zemlja fudbalskim talentima, kako imamo običaj da kažemo, da bismo ih tako olako uništavali našom sveopštom pohlepom i nestrpljenjem. Nekada je dobro „zakoračiti u tamu”, u nepoznato, ali to je dobro učiniti u nekim zrelijim fudbalskim godinama. Najveći svetski fudbalski transferi ipak se odnose na fudbalera u zrelom dobu, dok mi najtalentovanije klince prodajemo za šaku evra... i oni praktično i nemaju šansu da stignu do zvezda!

*tim-menadžer u FS Srbije