Абдулах за петама Карзаију

Актуелни авганистански председник Хамид Карзаи води са 40,6 одсто гласова у односу на његовог главног ривала, бившег шефа дипломатије Абдулаха Абдулаха који је освојио 38,6 одсто гласова, саопштила је Независна изборна комисија на основу пребројаних око десет одсто бирачких листића.

„Од укупно 524.444 важећих гласова, Његова екселенција Хамид Карзаи је освојио 212.927, а његова екселенција Абдулах Абдулах 202.889 гласова”, рекао је портпарол Независне изборне комисије, а преноси АФП.

Према овим првим резултатима, Рамазан Башардост, популарни авганистански парламентарац који је покренуо кампању против корупције и чак кампује испред зграде парламента, добио је 53.740 гласова, а бивши економиста Светске банке Ашраф Гани 15.143 гласа. Ипак, у изборној комисији су неколико пута поновили да су ово само делимични резултати на основу пребројаних око десет одсто листића те да ће се сутра и прекосутра резултати дефинитивно променити.

Иначе, дан раније, авганистански министар финансија Хазрат Омар Захилвал је саопштио да је на председничким изборима победио Карзаи, тврдећи да је актуелни председник освојио 68 одсто гласова или више од три милиона, док да је његов главни противник Абдулах добио више од милион гласова. Како је пренео Ројтерс, Захилвал није навео одакле је добио те податке, али је рекао да су му они као члану владе доступни и да су засновани на око 4,5 милиона до сада пребројаних гласова, од укупно око пет милиона гласова.

Са друге стране, шест председничких кандидата јуче су у заједничкој изјави саопштили да су изборе обележиле „распрострањене преваре и застрашивања” које би могле да угрозе легитимност резултата избора. За разлику од Абдулаха Абдулаха, ови председнички кандидати за превару нису оптужили свог противника Хамида Карзаија, већ су само истакли да је међу више од 400 жалби на изборни процес, њих више од 40 вероватно довољно велике да утичу на резултат.

Постизборне тензије, које су протеклих дана све веће широм Авганистана, јуче је покушао да смири Абдулах Абдулах позивајући сународнике да остану мирни уочи саопштавање резултата, упркос тврдњама да је извршена државна превара.

„Апелујем на Авганистанце да остану мирни, стрпљиви и покажу одговорност”, рекао је бивши шеф дипломатије, тврдећи да води на изборима на основу извештаја његових посматрача на биралиштима. Он је рекао да ће искористити сва правна средства да спречи велику превару, која је према његовом мишљењу под окриљем државног апарата била веома проширена.

„Моја одговорност је да браним демократско право наших грађана… шта год да је потребно у његову одбрану. Због тога неопходно је да сачувамо процес како бисмо сачували Авганистан”, рекао је бивши министар иностраних послова, апелујући на међународну заједницу да не затвара очи на велику државну обману која је у току.

Резултати авганистанских избора могли би да поделе земљу, будући да је Абдулахова бирачка база на северу међу етничким Таџицима, а Карзаијева на југу, где доминирају Паштуни који углавном нису изашли на изборе због талибанских претњи. Иако су већинска етничка група, Паштуни се осећају обесправљено јер осим Карзаија, који је Паштун, на готово свим важним позицијама у војним, полицијским и обавештајним позицијама су Таџици.

На вест о саопштавању првих делимичних резултата, Ричард Холбрук, амерички изасланик за Авганистан и Пакистан, одмах је „Ројтерсу” изјавио да је прерано проглашавати победника на изборима са само десет одсто пребројаних гласова.

У међувремену, у Авганистану су приликом експлозије бомбе подметнуте на путу погинула четири Американца из снага под командом НАТО-а. Њиховом погибијом ова година постала је најтрагичнија за међународне трупе од рушења талибана са власти 2001. године. Како Ројтерс преноси, према подацима међународних коалиционих снага, у Авганистану је 2009. године убијено 295 њихових припадника, чиме је надмашен досад најцрњи биланс из 2008, када су убијена 294 страна војника. Од рушења талибанског режима, највеће губитке у Авганистану имале су САД, које су изгубиле 802 припадника својих снага од укупно 1.344 погинулих, следи Велика Британија са 206 погинулих људи, Канада 128, Немачка 35, Француска 29, а Шпанија и Данска по 25, Холандија 19, Италија 15, а остале земље заједно 60 погинулих.

Н. Радичевић