Abdulah za petama Karzaiju

Aktuelni avganistanski predsednik Hamid Karzai vodi sa 40,6 odsto glasova u odnosu na njegovog glavnog rivala, bivšeg šefa diplomatije Abdulaha Abdulaha koji je osvojio 38,6 odsto glasova, saopštila je Nezavisna izborna komisija na osnovu prebrojanih oko deset odsto biračkih listića.

„Od ukupno 524.444 važećih glasova, Njegova ekselencija Hamid Karzai je osvojio 212.927, a njegova ekselencija Abdulah Abdulah 202.889 glasova”, rekao je portparol Nezavisne izborne komisije, a prenosi AFP.

Prema ovim prvim rezultatima, Ramazan Bašardost, popularni avganistanski parlamentarac koji je pokrenuo kampanju protiv korupcije i čak kampuje ispred zgrade parlamenta, dobio je 53.740 glasova, a bivši ekonomista Svetske banke Ašraf Gani 15.143 glasa. Ipak, u izbornoj komisiji su nekoliko puta ponovili da su ovo samo delimični rezultati na osnovu prebrojanih oko deset odsto listića te da će se sutra i prekosutra rezultati definitivno promeniti.

Inače, dan ranije, avganistanski ministar finansija Hazrat Omar Zahilval je saopštio da je na predsedničkim izborima pobedio Karzai, tvrdeći da je aktuelni predsednik osvojio 68 odsto glasova ili više od tri miliona, dok da je njegov glavni protivnik Abdulah dobio više od milion glasova. Kako je preneo Rojters, Zahilval nije naveo odakle je dobio te podatke, ali je rekao da su mu oni kao članu vlade dostupni i da su zasnovani na oko 4,5 miliona do sada prebrojanih glasova, od ukupno oko pet miliona glasova.

Sa druge strane, šest predsedničkih kandidata juče su u zajedničkoj izjavi saopštili da su izbore obeležile „rasprostranjene prevare i zastrašivanja” koje bi mogle da ugroze legitimnost rezultata izbora. Za razliku od Abdulaha Abdulaha, ovi predsednički kandidati za prevaru nisu optužili svog protivnika Hamida Karzaija, već su samo istakli da je među više od 400 žalbi na izborni proces, njih više od 40 verovatno dovoljno velike da utiču na rezultat.

Postizborne tenzije, koje su proteklih dana sve veće širom Avganistana, juče je pokušao da smiri Abdulah Abdulah pozivajući sunarodnike da ostanu mirni uoči saopštavanje rezultata, uprkos tvrdnjama da je izvršena državna prevara.

„Apelujem na Avganistance da ostanu mirni, strpljivi i pokažu odgovornost”, rekao je bivši šef diplomatije, tvrdeći da vodi na izborima na osnovu izveštaja njegovih posmatrača na biralištima. On je rekao da će iskoristiti sva pravna sredstva da spreči veliku prevaru, koja je prema njegovom mišljenju pod okriljem državnog aparata bila veoma proširena.

„Moja odgovornost je da branim demokratsko pravo naših građana… šta god da je potrebno u njegovu odbranu. Zbog toga neophodno je da sačuvamo proces kako bismo sačuvali Avganistan”, rekao je bivši ministar inostranih poslova, apelujući na međunarodnu zajednicu da ne zatvara oči na veliku državnu obmanu koja je u toku.

Rezultati avganistanskih izbora mogli bi da podele zemlju, budući da je Abdulahova biračka baza na severu među etničkim Tadžicima, a Karzaijeva na jugu, gde dominiraju Paštuni koji uglavnom nisu izašli na izbore zbog talibanskih pretnji. Iako su većinska etnička grupa, Paštuni se osećaju obespravljeno jer osim Karzaija, koji je Paštun, na gotovo svim važnim pozicijama u vojnim, policijskim i obaveštajnim pozicijama su Tadžici.

Na vest o saopštavanju prvih delimičnih rezultata, Ričard Holbruk, američki izaslanik za Avganistan i Pakistan, odmah je „Rojtersu” izjavio da je prerano proglašavati pobednika na izborima sa samo deset odsto prebrojanih glasova.

U međuvremenu, u Avganistanu su prilikom eksplozije bombe podmetnute na putu poginula četiri Amerikanca iz snaga pod komandom NATO-a. Njihovom pogibijom ova godina postala je najtragičnija za međunarodne trupe od rušenja talibana sa vlasti 2001. godine. Kako Rojters prenosi, prema podacima međunarodnih koalicionih snaga, u Avganistanu je 2009. godine ubijeno 295 njihovih pripadnika, čime je nadmašen dosad najcrnji bilans iz 2008, kada su ubijena 294 strana vojnika. Od rušenja talibanskog režima, najveće gubitke u Avganistanu imale su SAD, koje su izgubile 802 pripadnika svojih snaga od ukupno 1.344 poginulih, sledi Velika Britanija sa 206 poginulih ljudi, Kanada 128, Nemačka 35, Francuska 29, a Španija i Danska po 25, Holandija 19, Italija 15, a ostale zemlje zajedno 60 poginulih.

N. Radičević