Обами мањка пола тима

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 25. августa – Барак Обама је брзо окупио само главнину сарадника, али му још недостаје више од половине тима, неопходног да „локомотива” власти ради пуном паром. Од 543 висока места, за која је потребна потврда из Сената, у његовој администрацији је попуњено само 236, или 43 одсто.

Још трага за многим важним играчима, чак и у приоритетним делатностима. Посвећен је сређивању прилика на финансијском тржишту, али још нема помоћника министра за тај посао. Усред ангажмана у два рата, фали му цивилни контролор борбене спремности у Пентагону. Иако сада у саобраћај улаже више него иједан шеф Беле куће у последњих готово пола века, и даље му недостаје инспектор који би надгледао како се троши та велика сума новца. Позвао је светске лидерe на самит против ширења нуклеарног оружја, а тек треба да одреди помоћника шефа дипломатије за тај сектор.

На одговарајућу попуну чека и низ функција у безбедносним службама, као што су Министарство домовинске безбедности, Агенцији за царину и заштиту граница, Биро за сузбијање незаконитог коришћења оружја и експлозива, Управа за борбу против дроге, такође прецизира данашњи „Њујорк тајмс”. Као главни разлог за толике упражњености, наводи се опрезност Обаминог селекторског тима: после неколико кандидатура које су се показале спорним и довеле до оставки, уведена је строжа провера уз продужену процедуру.

Провера је тако ригорозна да је државни секретар Хилари Клинтон, поводом одлагања постављења челника Агенције за међународни развој, назвала „фрустрирајућом” за кандидате. Суочени са захтевима за врло детаљне исповести, многи одустају, додаје се, од жељеног посла у администрацији, иако су за њега квалификовани.

Нису, указује се, сва та места буквално упражњена, на некима су вршиоци дужности. Празнина се ипак осећа. „Вршиоци дужности имају мањи ауторитет од изабраних у редовном поступку, за којима заостају и у степену лојалности и у осећају слободе деловања”, каже професор Универзитета Њујорк Пол Лајт, специјализован за изучавање именовања функционера.

Наступ „крње” екипе се различито оцењује и међу Обаминим блиским сарадницима. Постоје сви разлози за забринутост, јер председник заслужује комплетан тим, изјавио је вођа демократских сенатора Хари Рид, посредством свог портпарола. Заменик секретара за штампу Беле куће Бил Бартон сматра, међутим, да је ситуација боља од досадашњих: „У поређењу с претходним администрацијама, ми напредујемо прилично брзо”.

Као примери предњачења наводе се постављења амбасадора, судија, тужилаца, шерифа. Обамина администрација је, за својих првих седам месеци, попунила 304 таква места, док је у истом почетном периоду владања Џорџа Буша млађег било три намештења мање. Бил Клинтон је био још спорији са само 253 постављења тог ранга, али бржи од Џорџа Буша старијег који је попунио само 212 места у тиму. Бела кућа тврди, такође, да је на ниже дужности, за које није потребна сенатска верификација, досад постављено 1.830 људи, „бар 50 одсто више” него у време претходна три шефа државе.

Догађаји могу, наравно, да буду знатно бржи од комплетирања владајућег тима. Подсећа се, тако, да је пре осам година, такође у августу, Буш млађи примио упозорење да је Осама бин Ладен решен да нападне САД, а није имао попуњену већину места у саставу за националну безбедност ни кад су отмичари 11. септембра 2001. путничким авионима ударили у Светски трговински центар и у Пентагон.

Садашња ситуација је такође деликатна. Обама је покренуо реформе у готово свим областима где је наследио рекордно тешко бреме. За остварење тих подухвата потребно му је, како истиче, прегнуће целог националног бића. Па и целог водећег тима, који још није комплетиран.

-----------------------------------------------------------

ЦИА на додатној провери

Бар десетак припадника и сарадника Централне обавештајне агенције (ЦИА) могло би ускоро да буде позвано на судску одговорност, под оптужбом да су злостављали заробљенике осумњичене за тероризам. То произлази из препоруке Одељење за професионалну одговорност Министарства правосуђа шефу ресора Ерику Холдеру, извештава „Њујорк тајмс”.

Поновно отварање поступака било би, по тој верзији, примењено на случајеве „кршења правила о забрани тортуре”. Поготову кад се заробљеницима непосредно претило смрћу – упирањем револвера, електричне бушилице и других застрашујућих справа у њих, или постоје индиције да је усмрћен мучењем. Ради се махом о бруталним поступцима у Ираку и Авганистану. Преиспитивање „закључених случајева” представљало би, несумњиво, ново деликатно искушење за обавештајну службу, којој су већ упућиване многе замерке, међу којима и за оснивање тајних затвора у иностранству.

М. Пантелић