Obami manjka pola tima

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 25. avgusta – Barak Obama je brzo okupio samo glavninu saradnika, ali mu još nedostaje više od polovine tima, neophodnog da „lokomotiva” vlasti radi punom parom. Od 543 visoka mesta, za koja je potrebna potvrda iz Senata, u njegovoj administraciji je popunjeno samo 236, ili 43 odsto.

Još traga za mnogim važnim igračima, čak i u prioritetnim delatnostima. Posvećen je sređivanju prilika na finansijskom tržištu, ali još nema pomoćnika ministra za taj posao. Usred angažmana u dva rata, fali mu civilni kontrolor borbene spremnosti u Pentagonu. Iako sada u saobraćaj ulaže više nego ijedan šef Bele kuće u poslednjih gotovo pola veka, i dalje mu nedostaje inspektor koji bi nadgledao kako se troši ta velika suma novca. Pozvao je svetske lidere na samit protiv širenja nuklearnog oružja, a tek treba da odredi pomoćnika šefa diplomatije za taj sektor.

Na odgovarajuću popunu čeka i niz funkcija u bezbednosnim službama, kao što su Ministarstvo domovinske bezbednosti, Agenciji za carinu i zaštitu granica, Biro za suzbijanje nezakonitog korišćenja oružja i eksploziva, Uprava za borbu protiv droge, takođe precizira današnji „Njujork tajms”. Kao glavni razlog za tolike upražnjenosti, navodi se opreznost Obaminog selektorskog tima: posle nekoliko kandidatura koje su se pokazale spornim i dovele do ostavki, uvedena je stroža provera uz produženu proceduru.

Provera je tako rigorozna da je državni sekretar Hilari Klinton, povodom odlaganja postavljenja čelnika Agencije za međunarodni razvoj, nazvala „frustrirajućom” za kandidate. Suočeni sa zahtevima za vrlo detaljne ispovesti, mnogi odustaju, dodaje se, od željenog posla u administraciji, iako su za njega kvalifikovani.

Nisu, ukazuje se, sva ta mesta bukvalno upražnjena, na nekima su vršioci dužnosti. Praznina se ipak oseća. „Vršioci dužnosti imaju manji autoritet od izabranih u redovnom postupku, za kojima zaostaju i u stepenu lojalnosti i u osećaju slobode delovanja”, kaže profesor Univerziteta Njujork Pol Lajt, specijalizovan za izučavanje imenovanja funkcionera.

Nastup „krnje” ekipe se različito ocenjuje i među Obaminim bliskim saradnicima. Postoje svi razlozi za zabrinutost, jer predsednik zaslužuje kompletan tim, izjavio je vođa demokratskih senatora Hari Rid, posredstvom svog portparola. Zamenik sekretara za štampu Bele kuće Bil Barton smatra, međutim, da je situacija bolja od dosadašnjih: „U poređenju s prethodnim administracijama, mi napredujemo prilično brzo”.

Kao primeri prednjačenja navode se postavljenja ambasadora, sudija, tužilaca, šerifa. Obamina administracija je, za svojih prvih sedam meseci, popunila 304 takva mesta, dok je u istom početnom periodu vladanja Džordža Buša mlađeg bilo tri nameštenja manje. Bil Klinton je bio još sporiji sa samo 253 postavljenja tog ranga, ali brži od Džordža Buša starijeg koji je popunio samo 212 mesta u timu. Bela kuća tvrdi, takođe, da je na niže dužnosti, za koje nije potrebna senatska verifikacija, dosad postavljeno 1.830 ljudi, „bar 50 odsto više” nego u vreme prethodna tri šefa države.

Događaji mogu, naravno, da budu znatno brži od kompletiranja vladajućeg tima. Podseća se, tako, da je pre osam godina, takođe u avgustu, Buš mlađi primio upozorenje da je Osama bin Laden rešen da napadne SAD, a nije imao popunjenu većinu mesta u sastavu za nacionalnu bezbednost ni kad su otmičari 11. septembra 2001. putničkim avionima udarili u Svetski trgovinski centar i u Pentagon.

Sadašnja situacija je takođe delikatna. Obama je pokrenuo reforme u gotovo svim oblastima gde je nasledio rekordno teško breme. Za ostvarenje tih poduhvata potrebno mu je, kako ističe, pregnuće celog nacionalnog bića. Pa i celog vodećeg tima, koji još nije kompletiran.

-----------------------------------------------------------

CIA na dodatnoj proveri

Bar desetak pripadnika i saradnika Centralne obaveštajne agencije (CIA) moglo bi uskoro da bude pozvano na sudsku odgovornost, pod optužbom da su zlostavljali zarobljenike osumnjičene za terorizam. To proizlazi iz preporuke Odeljenje za profesionalnu odgovornost Ministarstva pravosuđa šefu resora Eriku Holderu, izveštava „Njujork tajms”.

Ponovno otvaranje postupaka bilo bi, po toj verziji, primenjeno na slučajeve „kršenja pravila o zabrani torture”. Pogotovu kad se zarobljenicima neposredno pretilo smrću – upiranjem revolvera, električne bušilice i drugih zastrašujućih sprava u njih, ili postoje indicije da je usmrćen mučenjem. Radi se mahom o brutalnim postupcima u Iraku i Avganistanu. Preispitivanje „zaključenih slučajeva” predstavljalo bi, nesumnjivo, novo delikatno iskušenje za obaveštajnu službu, kojoj su već upućivane mnoge zamerke, među kojima i za osnivanje tajnih zatvora u inostranstvu.

M. Pantelić