Кад су Клуни и Дејмон "претешки"

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, децембра – "Само да знаш да сам бољи од оба твоја идола", добацио је вижљасти мушкарац познаници која своје "јунаке" пробира по кинематографској продукцији. Није га удостојила одговора, уверена да такав какав је "не може ни да примирише" њеним идолима – Џорџу Клунију и Мету Дејмону. Али, добацивач се ослањао на податке власти. Према званичним премеравањима, а за разлику од њега, Клуни и Дејмон спадају у категорију "претешких" грађана, тачније у особе с вишком килограма, што се проглашава "ванредним оптерећењем за национално биће Американаца". Тако је бар израчунала Сали Пајпес из калифорнијског конзервативистичког Пацифичког истраживачког института. По њој је "вага" власти нетачна, тако да "гојазнима" проглашава и "савршене типове" какви су поменута двојица, који су прошле (Клуни) и ове године (Дејмон) проглашени за најсексепилније живе мушкарце, у традиционалном избору часописа "Пипл".

Специфичности тела

Категоризација Националног института за здравље не уважава специфичности појединачних тела, додаје ауторка написа у "Вашингтон посту", уз напомену да, тако, у "претешке" спадају и кошаркашка "звезда" Коби Брајант и ас америчког фудбала Том Брејди, а да заправо имају само "вишак" јаких мишића. Јесмо подебљи, у просеку, али не онолико колико нас службена статистика етикетира, закључује истраживачица.

Американцима као да је све теже да себи, појединачно и колективно, одреде "праву меру" и кад се не ради о телесној тежини. Употребљавајући различите аршине, једни тврде да им је земља и даље најјача на свету, док други упозоравају да је "одзвонило њеној доминацији" па да јој се поново, на различите начине, као конкурент испоставља Исток у виду "растућих сила" Русије и Кине.

Зађевице се распламсавају и око највећег савременог ратног подухвата у Ираку, неки кличу да тамо треба "остати до коначне победе" а неки препоручују "редефинисање" победе тако да овдашње трупе треба да почну да се повлаче из тамошњег кошмара. Слоге нема ни кад се прича о домаћем стању ствари, раскол се растеже од очекивања "неизбежне економске рецесије" до оцена да "привреда тутњи, уз проблеме изазване поскупљењем енергената". Група експерата, уједно, узвикује да "глобализација гута Америку", с чим се не слажу њихове колеге које уверавају да суперсила профитира у глобалним везама…

Док финансијски центар у њујоршком Вол стриту слави позамашне добитке и наручује рекордне количине шампањца и кавијара, већини осталих грађана се "амерички сан", да ће свако поколење живети боље од родитеља, претвара у "ноћну мору", сугерише коментатор "Њујорк тајмса". Истраживања синдиката, које преноси један од њихових лидера Ендру Стерн, показала су да само 16 одсто анкетираних верује да ће њихова деца финансијски боље стајати него они сада.

Песимизам није америчка особина, подсећа се, али његова садашња појава указује на озбиљност нагомиланих проблема, каже Стерн. Позива се на студију по којој су, у последње четири деценије, 30-годишњаци овде врло тешко успевали да приходима надмаше очеве.

Данас Американци на кредитним картицама имају дуг од укупно 900 милијарди долара, нагомиланих задуживањем за стан, кола, студирање, здравствене потребе. У њега су запали јер картицама настоје да премосте јаз између стагнирајућих плата и растућих трошкова живота, оцењују стручњаци. Проблем Америке нису, по Стерну, ни богатство ни развој већ неуравнотежена расподела националног блага.

Економиста Стивен Роуз оспорава, међутим, прилично раширено уверење да средња класа клизи ка нижем слоју. Припадника средње класе с приходима између 30.000 и 100.000 долара годишње мање је сада, каже, зато што је 12 одсто њих, за последњих 28 година, прерасло у виши слој.

Ипак, убедљива већина анкетираних Американаца сматра да председник Џорџ Буш не води добро економију, као ни рат у Ираку, и да се "земља креће у погрешном правцу". Он одговара да анкете нису право мерило и да се он руководи "принципима а не колебљивим расположењима"…

У напорима да Белу кућу преусмере ка ангажману за смањивање загађивања атмосфере, овдашњи истраживачи су дошли и до врло необичних налаза. Еколог Ђијагуо Лију, са Универзитета Мичигена, алармирао је јавност написом да бракови доприносе штедњи природних и друштвених блага а да их разводи расипају. "Дуго већ критикујемо индустрију за еколошке проблеме а време је да у томе видимо и улогу домаћинстава", образложио је свој приступ, који је проверавао у 11 земаља. И додаје да је "развод фактор који такође утиче на климатске промене", пошто раздвојена домаћинства "троше много више струје, воде"… Није прошао без оспоравања да пропагира истрајавање брачне заједнице и кад је она зрела за распад.

Ваздух и уметност

Појавиле су се и студије економисткиње Џесике Волпо Рејес из масачусетског колеџа Амерст и Рикија Невина, саветника мерилендског Националног центра за здраво становање, по којима "прљав ваздух подстиче прљаво понашање". Загађивање из аутомобилског горива "наноси штету, младим мозговима поготову, и повећава криминалитет". Али, кажу други криминал је наставио да расте у многим срединама и кад се гориво прочистило.

Прича се и да је уметност често "издатак". Али у Ралију, главном граду Северне Каролине, дошли су до супротног резултата.

Са сваким доларом уложеним у уметност, привучемо по пет долара у економију, тврде. "Нашем привредном развоју, уметност даје карактер", изјавио је "Кришчен сајенс монитору" градоначелник Чарлс Микер.