Кошнице опет полупразне

Требиње – Иако је херцеговачки мед међу најквалитетнијима у свету а број пчелара у сталном порасту, две изузетно лоше године за пчеларе довеле су до тога да правог, квалитетног меда има веома мало у продаји. Принос који се очекује ове године, која је тек нешто боља од претходних, биће довољан само за покривање основних трошкова, кажу пчелари. Тако је овај природни нектар са херцеговачког крша постао дефицитарна роба. Међутим, старо је правило да је добра свака четврта година, па пчелари источне Херцеговине праве озбиљне планове за презентацију својих производа на ширем тржишту.

У Удружењу пчелара општине Требиње има две стотине чланова, али се процењује да нерегистрованих пчелара има још толико.

– Проблем је што се млади људи који су тек почели да се баве пчеларством, очекујући брзу и велику зараду, након пар лоших година брзо разочарају. Ипак, стари пчелари знају да се исплати свака четврта „медоносна” година. А пчеларство је пре свега љубав, а са тим иде и оптимизам да ће свака наредна година бити боља, иако су претходне две за нас биле готово катастрофалне – каже Обрад Нинковић, председник Удружења.

Након што су херцеговачки винари са својим производима направили успешан продор на тржиште, па су сада овдашња вина међу најтраженијима у БиХ, и удружења пчелара у источној Херцеговини настоје да својим производима обезбеде место које по квалитету заслужују. У току је реализација пројекта „Златни пут херцеговачког меда“ који би требало да туристима омогући директан увид у традиционалан начин производње меда у пчелињаку, а уз то и дегустацију и куповину меда и пчелињих производа директно од произвођача. У Благају, Стоцу и Равном требало би да се отворе три, а у Требињу четири таква пункта за туристе.

У требињском Удружењу пчелара најављују и градњу и опремање савременог пчеларског центра, где би се мед са овог подручја обрађивао и паковао у складу са важећим европским стандардима. Иначе, досадашње анализе показале су да је мед са овог подручја због високог садржаја минерала међу најквалитетнијима у свету.

– У наредном периоду би требало да се ради на маркетингу, иако је наш производ већ познат у региону, али и у светским размерама. Важно је и да се пчелари добро обуче како би правилно примењивали мере заштите и хемијска средства, јер неправилна употреба више штети него што користи. Потражња за нашим медом је велика, али је проблем што га тренутно имамо тек толико да једва покријемо властите потребе – прича млади Радивоје Максимовић, пчелар али и стручњак у овој области.

Херцеговачки мед је квалитетна и тражена роба, и као такав има и нешто вишу цену. Тренутно се килограм најбољег меда продаје за петнаест конвертибилних марака, односно седам и по евра. Уколико се продужи тренд лоших година за пчеларе, могуће је да ће и ова цена расти.

Сања Пешут