Бугарска додатно условљава Скопље на европском путу

Спе­ци­јал­но за „По­ли­ти­ку”

Ско­пље – На су­сре­ту пред­сед­ни­ца Бу­гар­ске и Се­вер­не Ма­ке­до­ни­је Или­ја­не Јо­то­ве и Гор­да­не Си­ља­нов­ске-Дав­ко­ве, одр­жа­ном на мар­ги­на­ма Са­ми­та про­це­са са­рад­ње у ју­го­и­сточ­ној Евро­пи у Со­фи­ји, отво­ре­но је пи­та­ње да ли ће устав­не из­ме­не, од­но­сно уно­ше­ње бу­гар­ске за­јед­ни­це у Устав Се­вер­не Ма­ке­до­ни­је би­ти до­во­љан услов за на­ста­вак при­ступ­них пре­го­во­ра са Европ­ском уни­јом. Све је из­ве­сни­је да се, по­ред тог зах­те­ва, отва­ра про­стор и за до­дат­на пи­та­ња ко­ја про­из­и­ла­зе из би­ла­те­рал­них про­то­ко­ла и ра­да за­јед­нич­ке исто­риј­ске ко­ми­си­је, од­но­сно раз­ли­чи­тих ту­ма­че­ња исто­риј­ских и иден­ти­тет­ских пи­та­ња из­ме­ђу две зе­мље.

Гор­да­на Си­ља­нов­ска-Дав­ко­ва је из­ја­ви­ла да су она и ми­ни­стар спољ­них по­сло­ва Тим­чо Му­цун­ски же­ле­ли не­по­сред­но да чу­ју ста­во­ве бу­гар­ске стра­не и да им је по­ста­ло ја­сно да ни­је реч са­мо о уно­ше­њу Бу­га­ра у Устав, већ и о до­дат­ним зах­те­ви­ма ко­ји про­из­и­ла­зе из би­ла­те­рал­них про­то­ко­ла и ра­да за­јед­нич­ке исто­риј­ске ко­ми­си­је. Ова из­ја­ва има по­себ­ну те­жи­ну јер се го­ди­на­ма твр­ди­ло да је про­ме­на Уста­ва по­след­ња пре­пре­ка за на­ста­вак пре­го­во­ра Се­вер­не Ма­ке­до­ни­је са Европ­ском уни­јом. Европ­ска уни­ја је при­хва­ти­ла фран­цу­ски пред­лог, ко­ји је по­стао део пре­го­ва­рач­ког окви­ра, чи­ме је Ско­пље пре­у­зе­ло оба­ве­зу да у Устав уне­се бу­гар­ску за­јед­ни­цу као услов за на­ста­вак пре­го­ва­рач­ког про­це­са.

За ве­ли­ки део ма­ке­дон­ске јав­но­сти то пред­ста­вља на­ста­вак ни­за те­шких по­ли­тич­ких ком­про­ми­са. Се­вер­на Ма­ке­до­ни­ја је већ про­ме­ни­ла сво­је устав­но име на­кон Пре­спан­ског спо­ра­зу­ма, уз обе­ћа­ње отва­ра­ња европ­ске пер­спек­ти­ве. Ипак, нај­кон­крет­ни­ји ре­зул­тат тог бол­ног ком­про­ми­са би­ло је члан­ство у НА­ТО-у, док је европ­ски пут остао оп­те­ре­ћен но­вим бло­ка­да­ма и зах­те­ви­ма. За­то се да­нас по­ста­вља пи­та­ње по­ве­ре­ња у европ­ска обе­ћа­ња. Ако се на­кон про­ме­не име­на др­жа­ве и зах­те­ва за устав­ним из­ме­на­ма по­ја­вљу­ју но­ви усло­ви у ве­зи с исто­ри­јом, иден­ти­те­том и је­зи­ком, отва­ра се ди­ле­ма да ли се европ­ски кри­те­ри­ју­ми јед­на­ко при­ме­њу­ју на све кан­ди­да­те и да ли би­ла­те­рал­ни спо­ро­ви др­жа­ва по­ста­ју ин­стру­мент по­ли­тич­ког при­ти­ска.

Упра­во се у ра­ду за­јед­нич­ке исто­риј­ске ко­ми­си­је на­ла­зе не­ка од нај­о­се­тљи­ви­јих пи­та­ња. Ме­ђу њи­ма је и пи­та­ње исто­риј­ских лич­но­сти по­пут Го­це Дел­че­ва, ре­во­лу­ци­о­на­ра ко­га и ма­ке­дон­ска и бу­гар­ска исто­ри­о­гра­фи­ја сма­тра­ју де­лом соп­стве­ног на­ци­о­нал­ног на­сле­ђа. По­себ­ну сим­бо­ли­ку у овом спо­ру има и уло­га пред­сед­ни­це Или­ја­не Јо­то­ве. Она је 2022. го­ди­не, та­да као пот­пред­сед­ни­ца Бу­гар­ске и пред­став­ни­ца пред­сед­ни­ка Ру­ме­на Ра­де­ва, би­ла члан бу­гар­ске де­ле­га­ци­је ко­ју је у Би­то­љу пред­во­дио та­да­шњи пре­ми­јер Ки­рил Пет­ков при­ли­ком отва­ра­ња бу­гар­ског цен­тра „Ван­чо Ми­хај­лов”. Тај до­га­ђај иза­звао је оштре ре­ак­ци­је у Се­вер­ној Ма­ке­до­ни­ји, јер је Ми­хај­лов кон­тро­верз­на исто­риј­ска лич­ност ко­ју мно­ги исто­ри­ча­ри по­ве­зу­ју са са­рад­њом са на­ци­стич­ким и фа­ши­стич­ким по­кре­ти­ма.

Слич­не ре­ак­ци­је иза­зва­ло је и отва­ра­ње клу­ба „Цар Бо­рис Тре­ћи” у Охри­ду. Бо­рис Тре­ћи је био бу­гар­ски мо­нарх то­ком Дру­гог свет­ског ра­та, ка­да је Со­фи­ја би­ла са­ве­зник на­ци­стич­ке Не­мач­ке. То­ком ње­го­ве вла­сти до­нет је За­кон о за­шти­ти на­ци­је, ан­ти­се­мит­ски про­пис, а са те­ри­то­ри­је да­на­шње Се­вер­не Ма­ке­до­ни­је под бу­гар­ском упра­вом де­пор­то­ва­но је ви­ше од 7.000 Је­вре­ја у ло­гор „Тре­блин­ка”, где су уби­је­ни.

Кри­ти­ча­ри европ­ске по­ли­ти­ке про­ши­ре­ња сма­тра­ју да Европ­ска уни­ја ни­је по­ка­за­ла исту од­луч­ност пре­ма овим исто­риј­ским кон­тро­вер­за­ма ка­да је при­хва­ти­ла да бу­гар­ско-ма­ке­дон­ски спор по­ста­не део пре­го­ва­рач­ког окви­ра. Због то­га пре­ми­јер

Хри­сти­јан Миц­ко­ски тра­жи га­ран­ци­је да на­кон устав­них про­ме­на не­ће усле­ди­ти но­ви зах­те­ви ко­ји се од­но­се на ма­ке­дон­ски иден­ти­тет, је­зик и исто­ри­ју.