Крај епохе Кенедијевих

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 27. августа – Америка је од јутрос потресена смрћу сенатора Едварда Теда Кенедија, подлеглог раку на мозгу, са чијим животописом је њена модерна историја повезана више и дуже него са било којом другом појединачном судбином. Потрес је, стога, не само емотиван него и системски.

Последњи из легендарног братског триjа био је, наиме, симбол владајуће Демократске партије, њене садашње апсолутне премоћи у законодавству, либералистичких подухвата и важан ослонац Бараку Обами у остваривању најактуелнијег председничког пројекта, здравствене реформе, око које је у току жестока политичка битка.

На присну везу с Тедом Кенедијем шеф Беле куће је данас још једном указао. У поруци саучешћа, захвалио му је на преломној подршци у изборној кампањи као и на „охрабрењима и визијама” које су му помогле у обављању председничке дужности. Обама је својевремено рекао и да је као новајлија у Сенату „много научио од Теда”.

Међу њима се испоставила и заветна политичка сагласност. Приликом прихватања изборне подршке, Обама је Теду јавно обећао да ће му остварити животни сан – реформу којом ће сви Американци бити здравствено осигурани. Кенеди је умро у тренутку када је реализација тог његовог главног политичког циља била ближа реализацији него икада али и када је његов глас за њу био најпотребнији.

Сада упражњено место у Сенату смањило је демократску већину на испод 60 гласова, неопходну да се сузбије план републиканске опозиције за блокаду одлучивања о планираној реформи, па и за оспоравање укупног Обаминог курса.

Судбина Кенедијевих обележила је новију америчку повест и тријумфима и трагедијама. Сва четири брата, Џозеф, Џон, Роберт и Едвард, гајила су, у породици успешног бизнисмена и дипломате, потомка ирске католичке лозе, председничке амбиције. Џон их је остварио али му је мандат прекраћен атентатом 1963. Роберт је био, такорећи, надомак преузимања кормила у Белој кући али је 1968. и он убијен. Породица је претходно планирала да ка челу државе усмери најстаријег Џозефа, али је он погинуо у Другом светском рату.

Едвард се у председничку трку упустио 1980. неуспешно, успевши, међутим, да најдуже потраје у политичком животу (безмало је 47 година био представник Масачусетса у Сенату САД) и да једини од њих четворице не буде жртва оружја. Два пута су, међутим, били његови сапутници. У малом авиону који се срушио јуна 1964. погинули су му сарадник и пилот, док је он прошао с тешким повредама од којих се лечио шест месеци. На каријеру му је битније утицао други удес, у јулу 1969, када се у језеру удавила његова млада сапутница, после сурвавања аутомобила којим је он управљао. Од тог случаја, који још изазива контроверзе, никад се није сасвим политички опоравио, бар не толико да би постао председник САД.

Стекао је, међутим, славу „последњег лава”, гиганта, политичке сцене, где је, као вођа либералног крила демократа, деценијама био „трн у оку” конзервативним круговима а поготову чланству ривалске Републиканске партије. Умео је, пак, и да премошћава страначке међе па је чак у једном образовном пројекту пактирао и с доскорашњим председником Џорџом Бушом.

Приватно је прекорачивао и границе „којих је требало да се држи”, констатовали су хроничари. Завртео се, кажу, био у личном „бермудском троуглу” – претеране телесне тежине, конзумације алкохола и љубавних авантура. Стабилизовао се 1992. кад се оженио, после развода с првом супругом, вашингтонском адвокатицом, када је учврстио и статус „патријарха” породице.

Са свим својим врлинама и манама, био је „прави Кенеди”. Члан „клана” који је често бивао изузетак од правила. „већина људи одрасте па уђе у политику а Кенедијеви су ушли у политику па тек онда одрасли”, каже, уз подсећање на породичну атмосферу, проучавалац феномена, професор Вирџинијског универзитета Џејмс Стерлинг Јанг.

Сенатски стаж Едварда Кенедија је трећи по дужини у историји тог конгресног дома. А његов законодавни учинак се процењује као рекордан, нарочито у области здравства, просвете, људских права, положаја имиграната.

С раком на мозгу борио се од прошлог маја. Поживео је дуже од прогноза, као и његова каријера и приче о Кенедијевима које су постале део савремене америчке митологије па и специфичних мерила за национална кретања. Тако да се сада мерка: ко иде путем да постане следећи „политички лав”.

Момчило Пантелић

-----------------------------------------------------------

Династијско питање

Пред смрт је Едвард Кенеди јавно апеловао да се убрза процедура одређивања његовог сенатског наследника. Као кандидати се, по „Њујорк тајмсу”, помињу и чланови његове породице – садашња, друга, супруга Викторија, позната као Вики, и старији син из првог брака Џозеф, бивши конгресмен. Други син Патрик је и сада конгресмен, а кћерка Кера је изван политичке сцене.

Да ли ће се и политички наставити династија Кенедијевих питање је на које засад нема поузданог одговора. Биолошки и имовински (међу најимућнијима у САД) врло је јака: само за Едвардом су, поред кћерке и два сина, остала четири унука и два пасторка. Остали изданци разгранатог породичног стабла протежу се у више праваца, па је једна од њих, Марија Шрајвер као супруга филмског „терминатора” и гувернера Арнолда Шварценегера „прва дама” Калифорније…

-----------------------------------------------------------

Прекретничка подршка

Шансе Барака Обаме да у изборној кампањи порази фаворизовану ривалку Хилари Клинтон, нагло су порасле, подсећа се, када га је још у јануару 2008. јавно подржао Едвард Кенеди. Таквим иступом је Едвард превазишао дугу повезаност с Клинтоновима и предност дао колеги у коме је видео „оваплоћење освежавајућег духа” који је красио и његовог брата Џона Кенедија.

-----------------------------------------------------------

Спољни допринос

Учинак Едварда Кенедија у спољној политици, оцењује се као мањи него у унутрашњој, мада му се истичу доприноси завођењу санкција Јужноафричкој Републици због ондашњег режима апартхејда, споразумевању о миру у Северној Ирској, забрани извоза оружја некадашњој диктатури у Чилеу. Са извесном задршком успротивио се и ратовима у Вијетнаму и у Ираку.