Читаво насеље прокишњава

Лесковац – Више нико не гради зграде са равним крововима, али седамдесетих и осамдесетих година прошлог века то је било у моди. Пројектанти су смислили тај начин градње који је врло брзо напуштен, јер се показало да изолација издржи тек неколико година, а онда кишница проналази путеве кроз бетонске плоче и кваси станове, не само на последњим спратовима, већ се спушта и до станова ниже спратности. Читав један кварт у Лесковцу, модерно и урбанизовано насеље „Дубочица“, изграђен је по том систему. Данас станари „Дубочице“ имају великих проблема са кишницом, јер чак деведесет одсто станова на највишим спратовима прокишњава.

У насељу са неколико блокова и двадесетак солитера живи око четири и по хиљаде становника од којих велики број њих годинама има проблема са прокишњавањем. Покушавали су изолацијама сами да реше проблем, али безуспешно.

– Прокишњавају све зграде са равним крововима. Хтели смо да покренемо иницијативу да се проблем реши надоградњом или покривањем зграда, али то је сложен и скуп посао. Ово је позив инвеститорима који желе да граде, али и локалној самоуправи, јер станари не могу сами да реше проблем. Најпре би требало да се формира стручна комисија која би дошла на лице места да утврди стање, а затим да предложи мере. Обраћали смо се разним институцијама, али до сада нам нико није одговорио. Највише проблема имају станари на последњим спратовима, мада има и зграда у којима се вода спушта и на ниже спратове – каже за „Политику“ Вељко Павловић, председник Савета месне заједнице „Милентије Поповић“ у којој се налази ово насеље.

– Већ десет година стрепимо од кише и снега. Зими се стално пењемо и скидамо снег са плоче, али од кише не можемо да се одбранимо. Цури свуда по стану, сакупљамо воду у чиније, лаворе, шерпе, па је просипамо. Цео осми спрат прокишњава, а тако је и у читавом насељу – јада нам се Вера Беговић, показујући нам флеке по стану.

Беговићи и њихове комшије из солитера број 1 жалили су се месној заједници, али она не може много да им помогне, па траже помоћ од града.

– Ја не радим, а супруг је запослен на одређено време. Сами не можемо да решимо проблем. Не тражимо ништа друго од локалне самоуправе, него да нас спаси воде која незадрживо продире. Чим почне киша, стан процури. Паркет смо мењали два пута, капље на кауч, на тепихе, кречимо два пута годишње – пред зиму и у пролеће. Ево, сад морамо да кречимо. Изолацију смо радили сами у више наврата, али не вреди – каже Вера.

У разговор се укључује и њен дванаестогодишњи син Никола који каже да као најмлађи члан породице највише мења лаворе.

Кад некуд пођу, Беговићи обавезно кључ од стана остављају комшијама или рођацима. Ако почне киша, да подмећу чиније и просипају воду, како не би причинила штету.

Нажалост, са овим проблемом не суочава се само „Дубочица“. Равне кровове има и читаво насеље „Солидарност“, али и други објекти у граду који су грађени у време када су такви кровови били у тренду.

Милан Момчиловић