Čitavo naselje prokišnjava

Leskovac – Više niko ne gradi zgrade sa ravnim krovovima, ali sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka to je bilo u modi. Projektanti su smislili taj način gradnje koji je vrlo brzo napušten, jer se pokazalo da izolacija izdrži tek nekoliko godina, a onda kišnica pronalazi puteve kroz betonske ploče i kvasi stanove, ne samo na poslednjim spratovima, već se spušta i do stanova niže spratnosti. Čitav jedan kvart u Leskovcu, moderno i urbanizovano naselje „Dubočica“, izgrađen je po tom sistemu. Danas stanari „Dubočice“ imaju velikih problema sa kišnicom, jer čak devedeset odsto stanova na najvišim spratovima prokišnjava.

U naselju sa nekoliko blokova i dvadesetak solitera živi oko četiri i po hiljade stanovnika od kojih veliki broj njih godinama ima problema sa prokišnjavanjem. Pokušavali su izolacijama sami da reše problem, ali bezuspešno.

– Prokišnjavaju sve zgrade sa ravnim krovovima. Hteli smo da pokrenemo inicijativu da se problem reši nadogradnjom ili pokrivanjem zgrada, ali to je složen i skup posao. Ovo je poziv investitorima koji žele da grade, ali i lokalnoj samoupravi, jer stanari ne mogu sami da reše problem. Najpre bi trebalo da se formira stručna komisija koja bi došla na lice mesta da utvrdi stanje, a zatim da predloži mere. Obraćali smo se raznim institucijama, ali do sada nam niko nije odgovorio. Najviše problema imaju stanari na poslednjim spratovima, mada ima i zgrada u kojima se voda spušta i na niže spratove – kaže za „Politiku“ Veljko Pavlović, predsednik Saveta mesne zajednice „Milentije Popović“ u kojoj se nalazi ovo naselje.

– Već deset godina strepimo od kiše i snega. Zimi se stalno penjemo i skidamo sneg sa ploče, ali od kiše ne možemo da se odbranimo. Curi svuda po stanu, sakupljamo vodu u činije, lavore, šerpe, pa je prosipamo. Ceo osmi sprat prokišnjava, a tako je i u čitavom naselju – jada nam se Vera Begović, pokazujući nam fleke po stanu.

Begovići i njihove komšije iz solitera broj 1 žalili su se mesnoj zajednici, ali ona ne može mnogo da im pomogne, pa traže pomoć od grada.

– Ja ne radim, a suprug je zaposlen na određeno vreme. Sami ne možemo da rešimo problem. Ne tražimo ništa drugo od lokalne samouprave, nego da nas spasi vode koja nezadrživo prodire. Čim počne kiša, stan procuri. Parket smo menjali dva puta, kaplje na kauč, na tepihe, krečimo dva puta godišnje – pred zimu i u proleće. Evo, sad moramo da krečimo. Izolaciju smo radili sami u više navrata, ali ne vredi – kaže Vera.

U razgovor se uključuje i njen dvanaestogodišnji sin Nikola koji kaže da kao najmlađi član porodice najviše menja lavore.

Kad nekud pođu, Begovići obavezno ključ od stana ostavljaju komšijama ili rođacima. Ako počne kiša, da podmeću činije i prosipaju vodu, kako ne bi pričinila štetu.

Nažalost, sa ovim problemom ne suočava se samo „Dubočica“. Ravne krovove ima i čitavo naselje „Solidarnost“, ali i drugi objekti u gradu koji su građeni u vreme kada su takvi krovovi bili u trendu.

Milan Momčilović