"Октоих" стиже у Острос

Бар – Један од тројице добитника "Октоиха", најважније награде у Црној Гори у образовању, јесте Бећир Берјашевић (52), директор Основне школе "Ђерђ Кастриоти Скендербег" у Остросу, у Крајини, у барској општини, према Албанији. Берјашевић је 1976. прво запослење добио у школи у свом родном месту, као наставник биологије, а директор је постао 1997. године и већ траје четврти мандат. За кратко време успео је да од неугледних школских објеката и учионица, које је било готово непријатно показивати гостима, направи, уз помоћ исељеника из овог краја, репрезентативно школско здање. Осим тога, отворио је и два нова школска објекта, у Тејанима и Арбнешу. – Никада ми није падало на памет да одем из Остроса, иако су одавде многи одлазили у потрази за бољим животом. Једино ме на тај корак може натерати син, јер ни за њега, као ни за многе младиће из овог краја, овде, уколико се нешто не промени, нема перспективе – вели Берјашевић.

Његов син похађа средњу школу у Улцињу. Најстарија кћерка ради на граничном прелазу Сукобин, две средње кћерке су иностранству – у Немачкој и САД, а најмлађа је са родитељима, завршила је средњу туристичку школу и не ради. Супруга Назира је већ 30 година запослена као спремачица у школи у којој је Бећир директор. – Парадоксално је да овај крај који лежи на води, односно Скадарском језеру, нема воде. Ова плодна земља, која овдашњим пољопривредницима углавном ствара губитке, доносила би знатне приходе само да се регулише водоснабдевање и доведе техничка вода. Од производње дувана, кестења, маслина, лука... овде би се могло добро живети. Острос има око 3.000 становника, а готово још један читав Острос је у Америци. Претпоставља се да око 14.000 Крајињана живи у Албанији и да их много има у Турској и другим европским земљама. Нема породице која нема неког у иностранству. Рођаци у иностранству су често једини или највећи извор прихода за овдашње породице.

Према његовим речима, шанса Крајине, Остроса и околних села јесте у језерском туризму, а ваљало би отворити и гранични прелаз Цкла–Скадар. – Звучи готово невероватно да ми из Остроса идемо у албанска села уз обалу Широко и Зогање, на ручак, а наша језерска обала има знатно атрактивнијих места попут Сјерче, Цкла, а да не говоримо о Мурићима и тамошњој чувеној плажи. Ако буде доведена вода и ако заживи језерски туризам, верујем да би мој син и његови вршњаци остали да живе у Остросу. Овако, останка им нема – каже Бећир.

Школа у Остросу има 182 ученика и 32 запослена. Једина је на албанском језику на подручју Бара. Школа је образовни, културни и спортски центар Остроса. – При школи смо отворили етнолошки музеј, са експонатима из наше традиције и културе. Имамо и ботаничку башту у којој су разне врсте птица, од фазана и патака до јаребица и морки. Уз помоћ ИРД-а осветлили смо спортске терене за мале спортове. Опрема за фискултурну салу је лежала 12 година нераспакована, до мог доласка за директора. Захваљујући помоћи радника Луке Бар, инсталирана је сала и квалитетно опремљена – истиче Берјашевић.