"Oktoih" stiže u Ostros

Bar – Jedan od trojice dobitnika "Oktoiha", najvažnije nagrade u Crnoj Gori u obrazovanju, jeste Bećir Berjašević (52), direktor Osnovne škole "Đerđ Kastrioti Skenderbeg" u Ostrosu, u Krajini, u barskoj opštini, prema Albaniji. Berjašević je 1976. prvo zaposlenje dobio u školi u svom rodnom mestu, kao nastavnik biologije, a direktor je postao 1997. godine i već traje četvrti mandat. Za kratko vreme uspeo je da od neuglednih školskih objekata i učionica, koje je bilo gotovo neprijatno pokazivati gostima, napravi, uz pomoć iseljenika iz ovog kraja, reprezentativno školsko zdanje. Osim toga, otvorio je i dva nova školska objekta, u Tejanima i Arbnešu. – Nikada mi nije padalo na pamet da odem iz Ostrosa, iako su odavde mnogi odlazili u potrazi za boljim životom. Jedino me na taj korak može naterati sin, jer ni za njega, kao ni za mnoge mladiće iz ovog kraja, ovde, ukoliko se nešto ne promeni, nema perspektive – veli Berjašević.

Njegov sin pohađa srednju školu u Ulcinju. Najstarija kćerka radi na graničnom prelazu Sukobin, dve srednje kćerke su inostranstvu – u Nemačkoj i SAD, a najmlađa je sa roditeljima, završila je srednju turističku školu i ne radi. Supruga Nazira je već 30 godina zaposlena kao spremačica u školi u kojoj je Bećir direktor. – Paradoksalno je da ovaj kraj koji leži na vodi, odnosno Skadarskom jezeru, nema vode. Ova plodna zemlja, koja ovdašnjim poljoprivrednicima uglavnom stvara gubitke, donosila bi znatne prihode samo da se reguliše vodosnabdevanje i dovede tehnička voda. Od proizvodnje duvana, kestenja, maslina, luka... ovde bi se moglo dobro živeti. Ostros ima oko 3.000 stanovnika, a gotovo još jedan čitav Ostros je u Americi. Pretpostavlja se da oko 14.000 Krajinjana živi u Albaniji i da ih mnogo ima u Turskoj i drugim evropskim zemljama. Nema porodice koja nema nekog u inostranstvu. Rođaci u inostranstvu su često jedini ili najveći izvor prihoda za ovdašnje porodice.

Prema njegovim rečima, šansa Krajine, Ostrosa i okolnih sela jeste u jezerskom turizmu, a valjalo bi otvoriti i granični prelaz Ckla–Skadar. – Zvuči gotovo neverovatno da mi iz Ostrosa idemo u albanska sela uz obalu Široko i Zoganje, na ručak, a naša jezerska obala ima znatno atraktivnijih mesta poput Sjerče, Ckla, a da ne govorimo o Murićima i tamošnjoj čuvenoj plaži. Ako bude dovedena voda i ako zaživi jezerski turizam, verujem da bi moj sin i njegovi vršnjaci ostali da žive u Ostrosu. Ovako, ostanka im nema – kaže Bećir.

Škola u Ostrosu ima 182 učenika i 32 zaposlena. Jedina je na albanskom jeziku na području Bara. Škola je obrazovni, kulturni i sportski centar Ostrosa. – Pri školi smo otvorili etnološki muzej, sa eksponatima iz naše tradicije i kulture. Imamo i botaničku baštu u kojoj su razne vrste ptica, od fazana i pataka do jarebica i morki. Uz pomoć IRD-a osvetlili smo sportske terene za male sportove. Oprema za fiskulturnu salu je ležala 12 godina neraspakovana, do mog dolaska za direktora. Zahvaljujući pomoći radnika Luke Bar, instalirana je sala i kvalitetno opremljena – ističe Berjašević.