Добри, лоши и ружни метали

Можемо до миле воље нагађати, али Владимир Добросављевић није утекао судбини. А да ли је могао? (Ако сте одрастали окружени с четворо блиских сродника физичара, а један од њих вам је рођена мати Љиљана Добросављевић-Грујић, одговор се сам намеће).

Било како било, коцкице су се напослетку уклопиле: лане је најцењеније научно признање у нас, награда „Марко Јарић”, уручено мајци, а ове године сину.

На први поглед (који често завара), наш саговорник више личи на јунака из филмова који дочаравају живот касних тридесетих и раних четрдесетих: црна зализана коса, преплануло лице, витак стас и господствено држање. Као дечак и младић уживао је да сатима лута београдским улицама, од Славије до Дорћола, па и Калемегдана – „у јесен док је ветар разносио жуто лишће и у зиму када би око поноћи престао снег”. Радо се сећа да га је мајка недељом поподне водила у Југословенску кинотеку.

После окончања редовних студија 1983. отиснуо се у Амeрику, сада је редовни професор на Државном универзитету Флорида у граду Таласахију и руководилац теоријске групе за кондензована стања у Националној лабораторији за висока магнетна поља. Објавио је 57 радова (више од 1.390 пута цитирана) у водећим међународним часописима, а поменућемо само „Физикал ривју летерс” и „Нејчер физикс”.

У слободно време Американце забавља и подучава мудростима Јосипа Броза Тита, од којих три издваја: „Не дајмо се провоцирати”, „Ништа нас не сме изненадити” и „Буржоаски суд не признајем”! Уверен је да их је маршал научио из књиге Николе Макијавелија „Владалац” и успут мало дотерао. 

С каквим осећањем сте дочекали новост да сте овенчани најугледнијим научним признањем у нас? По чему сте слични човеку чије име награда носи?

Додела награде „Марко Јарић” је, наравно, велико признање за мој рад. За мене је то, пре свега, изузетан подстицај да се с више енергије укључим у унапређивање науке у Србији и да помогнем младим научницима у земљи да достигну светски ниво рада. Што се тиче Марка Јарића, добро сам га познавао и веома ценио. Обојица смо рано кренули у свет да искушамо своје способности и научимо науку на највишем нивоу. Мислим да, као и он, своју отаџбину нисам заборавио и да сам се свих ових година с великом носталгијом сећао одакле сам поникао, увек имајући жељу да једног дана помогнем када се за то створе услови. 

Чиме се бави физика лоших метала? У којим областима се користе таква сазнања?

Област којом се бавим покушава да опише фундаменталне процесе динамике електрона – носилаца електричне струје – у материјалима који могу да се контролишу и прилагоде потребама модерне технологије. Без ових сазнања и основних научних принципа, данас не бисмо имали ни телевизор, ни компјутер, ни iPOD, ни мобилни телефон. 

Који су то добри, лоши и ружни метали, како сте их прозвали угледајући се, очигледно, на истоимено филмско остварење?

Добри метали су одавно познати и коришћени. То су, на пример, злато, сребро или бакар. Особине ових метала, међутим, није лако контролисати и прилагодити потреби. Лоши метали су они где се електрони једва крећу, добијају се „допирањем” (уношењем) изолатора помоћу додавања примеса које повећавају проводност. Ови материјали, на пример силицијум допиран фосфором, основа су целокупне модерне електронике. Ружни метали су они где неуређеност доводи до необичних и егзотичних особина, што захтева опис и разумевање дистрибуционих функција. Ја се бавим теоријским радом, смишљам математичке поступке (формализам) који ће описати електронске процесе у материјалима између метала и изолатора. Дакле, не бавим се непосредно израдом и испитивањем узорака у лабораторији, тиме су заокупљене моје колеге с којима сарађујем. 

Због чега сте одабрали да проучавате својства кондензоване материје? Шта се, у ствари, догађа у тзв. фазним прелазима?

Физика фазних прелаза једна је од основних и најважнијих области науке кондензованог стања. Овде се ради о запањујућој особини многочестичних система да, у одговарајућим условима, тотално и нагло промене своје понашање при веома малој промени спољашњих параметара. Најбољи пример је испаравање воде: мала промена температуре нагло мења густину и све механичке особине супстанце. Међутим, фундаментални процеси који руководе овим феноменима и одговарајући математички опис ових система, вероватно, имају много сличности с многим мање разјашњеним појавама, као што су формирање нација, језика и револуција у друштву, с физиком земљотреса, снежних лавина, па и еволуцијом свемира. Зато ова област има огроман потенцијал да допринесе развоју науке и да изврши далекосежан утицај на развој људског друштва и сазнања о свету око нас

Како електроне натерате да се крећу или да се зауставе? Шта имате у руци: чаробни штапић или чаробни корбач?

Шта контролише електроне? Слично као што понашање већине људи конролише окружење, тако и електроне контролишу интеракције с другим електронима и с кристалном решетком кроз коју се крећу. А чаробни штапић? Па, у ствари, оно што ми данас можемо да урадимо користећи науку и технологију у много чему превазилази моћи које су приписивали чаробњацима и мађионичарима. Пре, рецимо, сто година, ко би могао да предвиди да ћемо данас имати невероватне компјутере, Интернет и оружја страховите разорне моћи? Све то, добро или лоше, директна је последица развоја науке. 

У којој мери су данашњи научници алхемичари, као што је то, поред многих познатих у прошлости, био Исак Њутн?

Алхемија није била неозбиљна игра. То је често био покушај највећих умова, као што је био и сам Исак Њутн, да разјасне фундаменталне физичке процесе и да науче како да контролишу и мењају особине материјала. У ствари, оно што ми сада умемо и можемо да урадимо, у много чему остварује и, чак, далеко превазилази снове алхемичара, хемичара, филозофа и других умних људи. 

Колико је за научно напредовање важно објављивати чланке у најцењенијим међународним часописима?

Наука је, наравно, толико сложена да једна особа без сарадње с најбољим и најактивнијим колегама нема никакве шансе да дâ важан допринос и направи продор. А та комуникација међу водећим стручњацима се, управо, остварује преко најпознатијих часописа. Објавити чланак у врхунским часописима, међутим, није лако, тиме се изграђује научна репутација и доказује квалитет научног рада. 

Да ли сте могли да одаберете другачији пут, имајућу у виду да сте од малих ногу окружени физичарима?

Наравно да сам могао и, донекле, ми је жао што у свом животу нисам могао да научим и упознам десетине других фасцинантних области науке и уметности. Можда још није касно? 

С којих разлога сте напустили родни Београд: главом за знањем или трбухом за крухом? Прижељкујете ли, можда, да се после толико година вратите?

Одлазак у свет је био изазов, а и прилика да се својом струком бавим на највишем нивоу, да учим од најпознатијих и најистакнутијих научника. Године, међутим, пролазе и што време више одмиче све више ме вуче носталгија за својом земљом и жеља да и ја на свој начин допринесем и помогнем младима код нас. Искрено се надам да ће за то бити прилике и интереса и у Србији. 

На крају веома занимљивог предавања упитали сте се: Колико је, заиста, потребно мајмуна да се зашарафи обична сијалица? Је ли ико то израчунао?

Мајмуна је било и биће, а ни мајмунисање није увек неинтересантно, само ако се не претера и заборави шта човек, заиста, жели и може корисно да учини у свом животу.