Медузина тајна сила

Да ли су медузе скривен и неискоришћен енергетски извор на Земљи?

С таквим питањем у главама научници су прионули да одгонетну тајну. Таласање изазвано пливањем ових, често невидљивих, створења пружило је уверљив доказ за, само на први поглед, безвезну претпоставку: комешају океане једнаком снагом као ветрови и плима (и осека)!

Шта се то, у ствари, догађа?

Испоставља се да се део воде покреће заједно с телом, као да уз њега приања. Ако имате на уму да у морима и океанима живе милијарде милијарди медуза, замислите колика је то притајена сила. Неки су је, брже-боље, упоредили с тајанственом енергијом космоса, прозвавши је тамном енергијом океана.

Пуко кретање животињица могло би да има крупну улогу у комешању водене масе, што је некада сматрано бесмисленим. Океанска вода могла би да упија снагу створену, чак, треперењем фитопланктонских трепљи. Наиме, и то је својеврсно трење које се темељи на једном од начела физике.

Минулих година, међутим, искрсла су извесна размимоилажења у научничком тумачењу.

Збројите ли ветрове и таласе, то је мање од онога што створи мешање воде у морима и океанима. Истраживање из 2004. обелоданило је да јато риба узроукује јаче вртложење од олује. Убрзо после тога океански физичари су измерили огромне вртлоге које су изазвали малени љускари, за које се веровало да су сувише мали да би имали битан утицај не комешање воде.

Немајући још математичку једначину којом ће до танчина разјаснити појаву, физичари се питају како те малецне силе избегну да их велико океанско трење поништи. Једно од објашњења које је својевремено понудио унук Чарлса Дарвина, притом његов имењак, гласи: само пливање ствара друкчији притисак који привлачи воду уз тело, невидљиви клобук који дуж пута расточе попречне струје.

Када се тело креће кроз течност, испред се ствара поље високог, а иза ниског притиска. И сама течнност се премешта из подручја високог у подручје ниског притиска – с предњег ка стражњем крају тела, тако да имате стално померање воде.

У Калифорнијском институту за технологију уприличили су непосредно осматрање необичне појаве. Користећи светлуцајуће (флуоросцентне) боје и подводне камере, невидиљиво су учинили видљивим: снимили су пливање медузе за којом се у виду репа вукла вода. Иако је то личило не бескрајно малу кап воде у поређењу с напуњеним ведрима ветрова и таласа, сматра се да је највећи део океана – изузев горњих 90 метара или нешто приближно – толико миран да неколико ручних кухињских мешалица (миксера) може да узбурка готово два кубна километра течности. Другим речима, пливањем било које животиње.

Следећи је задатак да провери да ли је оствариво и да се израчуна колико воде покрене ма које живо створење у океану – у којој мери се бројке мењају зависно од облика тела и величине и броја (густине) по кубном метру. Замишља се да би будући налази могли увелико да утичу на обрасце (моделе) климатских промена који то, за сада, не узимају у обзир. Уколико пливање (кретање) ствара силе у размерама таласа, итетако би деловало на свеопшту климу.

Поједини зналци истичу да ово више подсећа на заплет у климатском роману, јер није сасвим јасно како неко може у постојеће климатске обрасце да укључи кретање океанских животиња.

Чланак калифорнијских истраживача објављен је недавно у часопису „Нејчер”.