У само предвечерје рата

На сутрашњи дан пре 70 година, нападом нацистичке Немачке на Пољску, почео је Други светски рат.

Извештавање „Политике” из дипломатских и политичких центара у само предвечерје рата, у четвртак 31. августа 1939, остало је као драгоцено сведочанство о драматичност тог историјског тренутка.

Чинило се да комуникација на линији Берлин–Лондон може да смири односе између Берлина и Варшаве јер је Пољска била суочена са захтевом да Данциг (Гдањск), као слободни град под међународном контролом, буде враћен Немачкој.

„У Лондону се тврди да је г. Хитлер у одговору енглеској влади предложио позив г. Мошћиском, маршалу Смигли-Риђу или г. Беку да дођу у Берлин на преговоре”, известила је „Политика” троредним насловом, штампаним на свих пет стубаца прве стране листа 31. августа.

Предраг Милојевић је јавио из Лондона да је садржај дипломатске преписке за јавност тајна јер су се две стране тако договориле. Дан пре почетка рата, у Лондону је ситуација оцењивана као ,,ни боља ни гора”, а Хитлеровом партнеру из Сила осовине, Мусолинију, приписивана је ,,помирљива улога”.

Уз Лондон и Париз, посредничке улоге у решавању спора између Берлина и Варшаве прихватили су се и белгијски краљ Леополд и холандска краљица Вилхелмина.

„Питање рата и мира још увек виси у ваздуху”, пренео је Милојевић оцену из највиших енглеских кругова, али и став да ,,крупне промене у ситуацији за сада нису наступиле”. У Лондону је ипак већ био постигнут споразум о уласку опозиције и других утицајних личности ван владе у евентуални ратни кабинет.

,,Политика” је истог дана објавила вест да један немачки воз није преузела пољска железница, као и процену бонског „Национал цајтунга” да је ситуација „горко озбиљна”. Јунајтед прес је, међутим, описивао ,,оптимизам са којим Берлинци за последња 24 часа гледају на ситуацију” јер је ,,човек на улици” без изузетка ,,убеђен да сада више неће доћи до рата”.

Јављено је и да после потписивања пакта Молотов–Рибентроп, 23. августа у Москви, „представници двеју сила, СССР-а и Трећег рајха, држе контакт по питањима која су у вези са немачко-пољским проблемом”.

У Француској су 30. августа све радио-станице прешле у надлежност војних власти, почела је евакуација школске деце из Париза, а процурила је и вест да ће француска влада забранити Француску комунистичку партију.

Пољска је 30. августа прогласила мобилизацију резервиста до 40 године, пловидба бродова на реци Висли за Данциг и Гдињу је обустављена, а пољски књижевници су упутили посланицу свим колегама у свету, поручујући да ,,пољски народ жели једино мирољубив живот, али да ће до краја борити у одбрану своје територије”.

Холандске власти су забраниле да неколико пољских рибарских бродова исплови из тамошњих лука, а из Москве је стигла вест да су ,,совјетске власти, с обзиром на затегнуту ситуацију у Европи и пред могућношћу разних изненађења, одлучиле да своје гарнизоне на Западу појачају”, то ће рећи на граници према Пољској, а совјетски трговачки бродови су добили хитан налог да се из Средоземља врате у матичне луке.

„У свим земљама спроводе се ужурбано војне мере”, гласио је наслов преко целе четврте стране ,,Политике” тог 31. августа 1939. године.

Војска у Грчкој концентрисана је на граници, сва превозна средства су реквирирана, започета је евакуација становништва, извоз животних намирница и горива је забрањен. Посланство САД у Будимпешти саветовало је својим грађанима да „што пре отпутују из Мађарске”, а у Риму су укинуте све светлеће рекламе. Започета је и евакуација старијих жена и деце из градова у италијанска села. Швајцарске трупе су запоселе државне границе, док је у Белгији уведена „цензура штампе и списа уопште”.

Председник САД Рузвелт најавио је да ће америчке власти контролисати трговачке бродове свих земаља, могућих учесница рата.

На тој четвртој страни „Политике”, натопљеној претећим најавама могућег рата, објављена је и једна чудна, пре цинична него хумористична вест од шест редова из земље – министар просвете је за свог шефа кабинета поставио ,,г. Милана Тројановића, адвокатског приправника”.

Док се гиљотина великог рата њихала над Европом и светом, вест о шефу министарског кабинета и писање „Политике” 31. августа 1939. показују да је та извесност у Београду била потпуно игнорисана.