Ријека важнија од Бара

Куповином Луке „Бар” Србија не би остварила знатнију економску корист. Барем док до ове стратешки важне тачке не буде изграђен аутопут или док не буде темељно обновљена железничка пруга.

Основни проблем барске луке, према оцени стручњака, треба тражити управо у лошој инфраструктури. Због тога се већина српских извозника, али и увозника, годинама радије одлучује да користи луке у Ријеци, Копру, Констанци и Солуну.

– Највећи недостатак Луке „Бар” јесте лоша пруга. Проблем је у томе што се пруга пење на хиљаду метара надморске висине, што веома отежава транспорт. С друге стране, друмови су у још лошијем стању, тако да је питање колико је економски исплативо инвестирати у Луку „Бар” – објашњава Милан Ковачевић, консултант за страна улагања.

Сличног мишљења је и Зоран Дракулић, председник компаније „Ист поинт”. Он је, подсећања ради, прошле године био заинтересован за куповину барске луке, али је сада одустао од те намере. Као разлог наводи не мањак новца, већ лошу логистику.

– „Ист поинт” у овом тренутку нема намеру да се укључи у причу о продаји Луке „Бар”. Не знам ни шта је позадина целе те идеје, али је основно питање какву би корист од тога имала српска привреда. Превоз робе железницом до Бара је изузетно проблематичан, тако да смо се ми оријентисали на луку у Констанци. Преко ње извеземо највећи део робе, док преко Бара иде занемарљив део – каже Дракулић.

Осим Констанце, српски привредници све више користе и луку у Ријеци. Тако према подацима економисте Горана Николића, ријечка лука има највеће капацитете, па је због тога изузетно примамљива увозницима.

– Преко ње увозимо робу из прекоокеанских земаља и користимо је у много већој мери него Бар. Њена предност је пре свега у томе што има неупоредиво веће капацитете од барске луке – објашњава Николић и додаје да око 90 одсто увезене робе долази управо преко Ријеке.

Он истиче и велики значај луке у Копру и наглашава да су путеви до та два места много бољи него до Бара. Осим тога, каже, додатни разлог због кога српска привреда више користи поменуте луке од барске јесу мањи трошкови превоза преко хрватских, словеначких, па чак и грчких железница, него што је то случај са пругом Београд–Бар. Ипак, напомиње да је Копар прилично далеко, као и да је лука мања од ријечке, али тврди да се и поред тога користи више од барске.

– Преко Бара иде свега 20 до 30 одсто српског извоза. Капацитет те луке је осам милиона тона робе годишње, а садашње могућности не прелазе два до 2,5 милиона тона. Упркос томе, стратешки интерес Србије требало би да буде успостављање добре саобраћајне везе са Црном Гором. Та држава је наш важан спољнотрговински партнер и налази се на четвртом месту по увозу наше робе – сматра Николић.

Ово би, можда, могао да буде један од разлога због кога у Министарству за инфраструктуру све чешће истичу да је питање барске луке од стратешког значаја за српску привреду. Међутим, да би идеја о повећању капацитета Луке „Бар” уопште била остварена, неопходно је најпре изградити аутопут Београд–Бар и уложити најмање 250 милиона евра у обнову пруге како би роба до барске луке стизала за шест до седам сати, уместо досадашњих 15 до 16. Процене стручњака су и да би исто толико новца требало инвестирати и у саму луку, како би могла да прихвати бродове који пролазе кроз Суецки канал.

Наведени пројекти, међутим, нису на видику, али је неоспорно да би Београд, када би дошло до њихове реализације, као изузетно важно саобраћајно чвориште имао најбољу могућу транспортносаобраћајну везу са морем. Јер, управо се у Београду пресецају ваздушни коридор, дунавски Коридор седам и друмски Коридор 10.

– Нажалост, ми тај повољан географски положај уопште не користимо, Друмови и пруге су нам у катастрофалном стању, а на Сави и Дунаву бродова готово и да нема. Да је среће, највише бисмо користили Луку „Београд”, а са Баром бисмо могли да направимо аранжман о коришћењу луке као што смо некада имали са Солуном – сматра Милан Ковачевић.

Тако је било пре Другог светског рата, када је сва роба из Србије била усмерена на тај грчки град. Сада је, међутим, проблем што Солун има мали капацитет, али и поред тога и даље има велики значај за јужну и источну Србију.

Маријана Авакумовић
Никола Миковић