Ко је председник Словачке? Милошевић, наравно

Специјално за "Политику"
Праг, 2. јануара - Чешка и Словачка су се поделиле "убрзо после Другог светског рата". А то су урадили "песник" Милан Растислав Штефаник и "словачки" политичар Томаш Гариг Масарик. Још пре поделе обојица су се "борили против комунистичке владавине у Чехословачкој". Главни политичари у две земље били су у претходној деценији чешки председник "Виктор" Хавел и словачки председник "Милошевић".

Овакав галиматијас, у коме се чак нашло место и за покојног председника Србије, односно СР Југославије Слободана Милошевића (вероватно због тога што је словачки дугогодишњи премијер, склон ауторитаризму и демагогији, Владимир Мечијар, називан "словачким Милошевићем") влада у главама 15-годишњака, средњошколаца из Чешке и Словачке које су се оделиле и почеле самосталан живот тачно пре 15 година. Најтиражнији чешки лист "Млада фронта днес" анкетирао је по 50 гимназијалаца из Пардубица (Чешка) и Попрада (Словачка) и установио "запрепашћујуће незнање једних о другима, посебно Чеха о Словацима. А до пре 15 година живели смо у истој држави".

Тринаесторо словачких гимназијалаца знало је да је чешки премијер Тополанек, а 19 њих зна за Пароубека, бившег премијера. Само четири чешка знају да је словачки премијер Фицо, а још толико да је пре њега то био Дзуринда. Ниједан Чех не зна име ниједног председника Словачке!!! Изузетак, који потврђује правило, јесте један који зна бившег председника Рудолфа Шустера. Словачка деца, међутим, углавном знају чешке председнике, Хавела чак 37, Клауса 25 њих. Погреше можда у имену као што је онај прекрстио Вацлава Хавела у Виктора.

Катастрофално је лоше знање, показала је анкета, које чешки гимназијалци имају о словачкој историји и култури, наравно због тога што их нема у наставним програмима, али и зато што немају контакта с њима у свакодневном животу. Изузетак је поп музика која је овде позната и радо слушана, а словачке песме и интерпретатори су често на првим местима овдашњих топ-листа и сматрају се практично домаћима. Те песме су, иначе, и главни канал преко кога слушају (и уче) словачки млади Чеси - све је мање ТВ емисија и других могућности да дођу у контакт са овим језиком који је истина најближи чешком али, ипак, је посебан и не може се све разумети без неког познавања и учења.

Показало се и да словачки гимназијалци много боље разумеју чешки него што чешки ученици разумеју словачки. То је због чињенице да су чешке телевизије и филмови врло популарни и гледани у Словачкој. Упркос незадовољству словачких националиста, који сматрају да се тиме ради против свог јатика, чешки филмови се не титлују још мање се дабингују. А на другој страни, на чешким телевизијама има словачког само у извештајима дописника из Словачке који говоре на словачком и кад нешто говори неки Словак. Слаба је, чињеница је, и пропаганда словачке културе у Чешкој.

Због смањивања укупних контаката све више су могућа неразумевања -чешка деца више не знају шта на чешком значи кад се на словачком (или српском) каже лопта (на чешком се каже мич), а словачка не знају шта су на чешком њихове чучориедки - боровки, тј боровнице, словачка тјава, односно камила или дева је чешки велблоуд... А то су, ипак, лексичке особености и изузеци и зато речи које се радо уче, треба само младима дати прилику да их - науче.