Политичари не заборављају време власти

Политичари у Србији углавном памте време проведено на власти, док би из сећања радо избрисали моменте када су им бирачи ускратили поверење. Тако, макар, показују одговори оних који су у анкети "Политике" одговарали на питање коју годину из политичког живота памте по добру, а коју би радо заборавили. Оно што би још волели да се није догодило јесте и бомбардовање НАТО-а 1999. године, као и убиство премијера Зорана Ђинђића. У сећању тадашње власти и опозиције остаће и 5. октобар 2000. године, али ће те догађаје једни памтити по добру, а други по злу. Неки од политичара очекују да ће година за памћење по успеху тек доћи.

Божидар Ђелић, потпредседник Владе Србије: – Преломна година од почетка процеса транзиције била је 2003. када је убијен покретач демократских реформи, премијер Зоран Ђинђић. То је био велики губитак за Србију и стабилност у нашој земљи. Година на измаку била је успешна у погледу европских интеграција. Као што смо пред парламентарне изборе и обећали, наставили смо преговоре са ЕУ и почетком новембра парафирали Споразум о стабилизацији и придруживању. Србија је на европском путу и то је у интересу свих наших грађана.

Велимир Илић, министар за инфраструктуру: – Не заборављам 2000. годину и догађаје од 5. октобра. То је била година наде и обећања. Због свађа, расправа и губитка Косова, заборавио бих ову, 2007. годину. Видите на шта све ово личи, ова председничка кампања... Нема договора, пуно је подметања, увреда. После толико година од петооктобарских промена, опет смо на почетку.

Александар Поповић, министар рударства и енергетике: – Свакако бих највише волео да заборавим 1999. годину због бомбардовања. Памтим 2004. годину, јер је тада формирана прва десничарска влада у Србији после 1941. године.

Милољуб Албијанић, потпредседник Скупштине Србије – Најузбудљивије време у мом политичком ангажовању биле су тромесечне демонстрације у току зиме 1996–97. године. Реч је о таласу промена који је био најближи успеху. Осећала се близина промена и то је, заправо, био предзнак онога што се коначно догодило 2000. године. На 2003. годину имам ружна сећања због убиства премијера Зорана Ђинђића. По тежини последица, то не може да се мери ни са једним другим догађајем.

Зоран Живковић, бивши премијер: – Заборавио бих 2003. као годину у којој је убијен Зоран Ђинђић. Мада постоје године које су према статистичким подацима много горе од те 2003, а наступиле су непосредно после ње, ипак, за мене је то најгора година и волео бих да се није догодила. Памтићу 2000. као годину у којој је остварен први корак, а за сада, бојим се и једини, у европеизацији Србије.

Владан Батић, председник ДХСС: – Памтим 2000. годину по петооктобарским променама и по свему ономе што је било позитиван исход десетогодишње борбе за смену недемократског и ауторитарног режима. То је година у којој су деценијски труд и муке били реализовани падом режима Слободана Милошевића. Радо бих заборавио исход парламентарних избора 2003. године када грађани нису разумели поруку Демохришћанске странке Србије "Самостална Србија". Време је, ипак, показало да смо били у праву.

Ивица Дачић, председник СПС-а – Не памтим ни једну годину као посебно тужну, нити као посебно радосну. Човек не треба да заборавља нити посебно да слави било коју годину. Још сам млад и сигуран сам да ћу ускоро доживети своју најуспешнију и најсрећнију годину у политици. Ипак, рат и бомбардовање бих радо заборавио. Годину 2000. не памтим по силаску СПС-а са власти. Захвалан сам ДОС-у што су нас оборили, јер их је то што су дошли на власт већ уништило.

Драган Марковић Палма, председник општине Јагодина: – Заборавио бих 2000. годину као годину насиља тадашње Демократске опозиције Србије (ДОС) када су запаљене зграде Радио телевизије Србије и Савезне скупштине. Свако ко није мислио као ДОС остајао би без посла. Било – не поновило се и не вратило се више оних 18 лидера, такозваних демократа. По успеху памтим време од 2005. године када сам изабран за председника општине Јагодина и када сам могао да покажем шта знам. О мојим резултатима најбоље говори податак да је 2004. године општински буџет био 533 милиона динара, а ове године 1,55 милијарди динара. Очекујем још већи политички успех, јер сам превазишао функцију председника општине.

Добривоје Будимировић Биџа, председник општине Свилајнац: – Време од 2000. до 2004. године је најгори део мог живота и период најгоре политике која је вођена у Србији. Демократска странка ме је тада прогањала као човека и као политичара. Заборавио бих тај период и због свих лоших ствари које је тадашња власт чинила, попут полицијске акције "Сабља" у којој је ухапшено неколико хиљада људи. Последње три године ћу свакако памтити по добрим резултатима иако сам 16 година председник општине. За те три године у привреду и инфраструктуру Свилајнца уложено је више од 230 милиона евра.

Зоран Анђелковић, бивши генерални секретар СПС-а: – Радо се сећам 1989. године због стварања јединствене Србије и покрета народа који се борио за Србију. С друге стране, због рата и бомбардовања, имам веома ружне успомене на 1999. годину.

-----------------------------------------------------------

Без коментара

Горан Матић, бивши савезни министар за информисање и функционер Југословенске левице, није желео да одговори на питање у анкети "Политике", уз коментар "баш сте мене нашли". Он је казао да може да разговара "само о политичким темама", а с обзиром на то да му је "забрањено да говори о политици", онда уопште не може да даје изјаве за медије. Ни Вук Драшковић, лидер Српског покрета обнове, није био расположен за разговор због тога што, како нам је речено у његовој странци, више није на политичкој сцени.