Конкуренција ће убрзати Интернет

Интернет у Србији је међу најспоријим и најскупљим у Европи. Просечна брзина преноса података је један мегабит у секунди, што је готово 50 пута мање него у технолошки развијеној Енглеској. Да ствар буде још гора, наша земља прилично заостаје и за државама у окружењу. То је недавно потврдила и Јасна Матић, министарка за телекомуникације и информационо друштво. Као основни разлог она је навела лошу телекомуникациону инфраструктуру, високе цене и нефлексибилан систем тарифирања.

Упрошћено говорећи, када Телеком „Србија”, који интернет-провајдерима изнајмљује своје капацитете, буде створио техничке услове, Интернет ће у Србији бити бржи. Али, невоља је што за овакву инвестицију држава нема пара, сматра Милан Миличић, директор продаје у компанији „Еунет”.

– Додатна тешкоћа јесте и то што се код нас прилично споро усвајају закони који регулишу ову област. Ако држава под хитно нешто не промени, црно нам се пише – упозорава Миличић.

Наш саговорник предлаже и конкретне мере како би Србија макар мало напредовала у области информационих технологија. Наглашава да је за побољшање брзине Интернета неопходно што пре либерализовати тржиште, у значајној мери повећати улагање у инфраструктуру и увести барем још једног оператера фиксне телефоније.

Са овим предлозима у потпуности је сагласна и министарка Матић. Она, међутим, иде и корак даље и најављује да ће већ за месец и по дана бити учињен напредак када је реч о фиксној телефонији, која је и те како значајна за развој Интернета.

– Доделом лиценци у фиксној телефонији створићемо услове не само да Интернет буде бржи, већ и да кошта мање – каже за „Политику” Јасна Матић. – Нажалост, у Србији је Интернет знатно скупљи него у окружењу, а да не говоримо о земљама Европске уније.

Миличић, међутим, сматра да није проблем толико у брзини и цени, колико у недостатку техничких потенцијала. Тако, рецимо, у Србији још не постоје услови да сви корисници имају АДСЛ, а недавно су, каже, објављени подаци да од 100 домаћинстава свега 33 има приступ Интернету.

Као додатну потврду тезе о катастрофалном стању у области информационих технологија у Србији, Миличић наводи податак да око 90 одсто корисника Интернета у Србији има брзину протока од свега један мегабит у секунди.

– У Енглеској, рецимо, корисници за 20 фунти могу да добију брзину од један гигабит у секунди. Дакле, хиљаду пута брже него у Србији, где је тренутно максимална брзина 16 мегабита. Али, и овакав проток је код нас доступан веома малом броју људи – истиче Миличић.

Поменута брзина је, иначе, за наше услове прилично добра, будући да кабловски оператери нуде проток од свега 10 мегабита у секунди. Али, у поређењу са развијеним земљама, обе опције су прилично смешне. Другим речима, корисницима у Србији потребно је хиљаду пута више времена да „скину” филм са Интернета него Енглезима.

Разлог за овакву спорост можда би требало тражити и у чињеници да је прошле године чак 51 одсто од укупног броја корисника Интернета за конекцију на глобалну мрежу користило дајал-ап, који је у развијеном свету одавно превазиђен начин приступа Интернету. На већ поменути АДСЛ било је прикључено 24 одсто корисника, отприлике исти број на кабловски Интернет, док је свега један одсто људи у Србији користило вајрлес (бежични) Интернет.

Н. Миковић