Танка шницла за Европу

Иако је прошле године постигнут рекордан аграрни извоз, вредан чак 1,7 милијарди долара, извозом јунећег меса у Европску унију не можемо да се похвалимо. У 2007. у ЕУ смо извезли само 2.200 тона "беби-бифа", а могли смо 8.700 тона, колико нам је прошлог лета одобрено током преговора за Споразум о стабилизацији и придруживању. Што би се рекло, само фртаљ шницле за Европу. Квота је, иначе, смањена с непуних десет хиљада тона, колико нам је припадало последњих десетак година, а остатак до ове количине расподељен је на Црну Гору и, незванично, Косово. Како је, међутим, годинама нисмо испуњавали, а нема назнака да ћемо то моћи ускоро, њеним смањењем нисмо погођени. За непуних пет година откако је извоз и фактички започео, извезли смо тек нешто више од 7.000 тона јунећег меса.

За ово време отклоњене су неке препреке, попут издавања сертификата за месо и у ветеринарском систему уопште. Нове кланице добиле су извозни број, па се тако сада из њих пет може извозити јунеће месо у ЕУ. На списку су у почетку били само "Стокимпекс" из Књажевца и "Златибор" из Чајетине, а после ветеринарске контроле из ЕУ могућност извоза потврђена је и за "Јухор" из Јагодине, новосадски  "Колбис" и "Биг бул" из Бачинаца.

Рекло би се да су сви услови створени, међутим недостаје оно најважније – нема довољно јунади. У Србији у којој су и становници села постали реткост, не може, наравно, ни да буде више стоке. Вишегодишња криза узела је данак, а брзих резултата у говедарству нема. За обнову сточног фонда потребне су године и то с пажљиво планираном политиком, државне помоћи пре свега.

Познаваоци прилика кажу да у Србији има тек око 20.000 квалитетних јунади у тову, што може да покрије извоз од само 2.500 до 3.000 тона. Јер, не треба заборавити да преко границе иде само задњи черек, односно бут са розбратном. Да би се испунила квота, чак и да се занемаре потребе домаћег становништва, потребно је да се фонд тих грла повећа пет пута, што у садашњој ситуацији личи на научну фантастику.

Председник удружења произвођача "беби-бифа" Миломир Тошовић, власник фирме "Котленик промет" из Лађеваца код Краљева, који је извезао у ЕУ 2.000 грла, од укупно 3.000 колико има у тову, каже да ми, нашим приступом, што значи с овако малим количинама, нисмо озбиљни добављачи за купце у иностранству. У прилог томе наводи и то што и даље јунеће месо извозимо само старим купцима, Грцима и Италијанима, а извоз нисмо проширили ни у једну другу земљу сада повелике уједињене европске породице. Наш саговорник, иначе, сумња да ће се у наредном периоду повећати овај извоз, између осталог, због последица летошње суше и високе цене сточне хране.

– У говедарству, као уосталом и свињарству, сада посао није исплатив. Паритети сточне хране према цени живе ваге су драстично неповољни и зато постоји опасност да се број грла у тову смањи, уместо да се повећа. Примера ради, летос, због неизвесности око цена три месеца, ретко ко је стављао телад у тов. Произвођачи су принуђени да се довијају, стоци дају мање квалитетну храну, а то значи да добијају слабији квалитет меса, што није добро, јер за извоз треба оно најквалитетније – каже Тошовић.

Председник удружења произвођача "беби-бифа" каже да су од Министарства пољопривреде тражили помоћ за ову производњу. "Уредба о регресу за јунад од 7.000 динара по грлу почела је да се примењује од ове године и дала је неке резултате, међутим, ограничена је била само за оне који су имали до 500 грла у тову. То значи да су они с више грла могли да наплате регрес само за тај број."