Tanka šnicla za Evropu

Iako je prošle godine postignut rekordan agrarni izvoz, vredan čak 1,7 milijardi dolara, izvozom junećeg mesa u Evropsku uniju ne možemo da se pohvalimo. U 2007. u EU smo izvezli samo 2.200 tona "bebi-bifa", a mogli smo 8.700 tona, koliko nam je prošlog leta odobreno tokom pregovora za Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. Što bi se reklo, samo frtalj šnicle za Evropu. Kvota je, inače, smanjena s nepunih deset hiljada tona, koliko nam je pripadalo poslednjih desetak godina, a ostatak do ove količine raspodeljen je na Crnu Goru i, nezvanično, Kosovo. Kako je, međutim, godinama nismo ispunjavali, a nema naznaka da ćemo to moći uskoro, njenim smanjenjem nismo pogođeni. Za nepunih pet godina otkako je izvoz i faktički započeo, izvezli smo tek nešto više od 7.000 tona junećeg mesa.

Za ovo vreme otklonjene su neke prepreke, poput izdavanja sertifikata za meso i u veterinarskom sistemu uopšte. Nove klanice dobile su izvozni broj, pa se tako sada iz njih pet može izvoziti juneće meso u EU. Na spisku su u početku bili samo "Stokimpeks" iz Knjaževca i "Zlatibor" iz Čajetine, a posle veterinarske kontrole iz EU mogućnost izvoza potvrđena je i za "Juhor" iz Jagodine, novosadski  "Kolbis" i "Big bul" iz Bačinaca.

Reklo bi se da su svi uslovi stvoreni, međutim nedostaje ono najvažnije – nema dovoljno junadi. U Srbiji u kojoj su i stanovnici sela postali retkost, ne može, naravno, ni da bude više stoke. Višegodišnja kriza uzela je danak, a brzih rezultata u govedarstvu nema. Za obnovu stočnog fonda potrebne su godine i to s pažljivo planiranom politikom, državne pomoći pre svega.

Poznavaoci prilika kažu da u Srbiji ima tek oko 20.000 kvalitetnih junadi u tovu, što može da pokrije izvoz od samo 2.500 do 3.000 tona. Jer, ne treba zaboraviti da preko granice ide samo zadnji čerek, odnosno but sa rozbratnom. Da bi se ispunila kvota, čak i da se zanemare potrebe domaćeg stanovništva, potrebno je da se fond tih grla poveća pet puta, što u sadašnjoj situaciji liči na naučnu fantastiku.

Predsednik udruženja proizvođača "bebi-bifa" Milomir Tošović, vlasnik firme "Kotlenik promet" iz Lađevaca kod Kraljeva, koji je izvezao u EU 2.000 grla, od ukupno 3.000 koliko ima u tovu, kaže da mi, našim pristupom, što znači s ovako malim količinama, nismo ozbiljni dobavljači za kupce u inostranstvu. U prilog tome navodi i to što i dalje juneće meso izvozimo samo starim kupcima, Grcima i Italijanima, a izvoz nismo proširili ni u jednu drugu zemlju sada povelike ujedinjene evropske porodice. Naš sagovornik, inače, sumnja da će se u narednom periodu povećati ovaj izvoz, između ostalog, zbog posledica letošnje suše i visoke cene stočne hrane.

– U govedarstvu, kao uostalom i svinjarstvu, sada posao nije isplativ. Pariteti stočne hrane prema ceni žive vage su drastično nepovoljni i zato postoji opasnost da se broj grla u tovu smanji, umesto da se poveća. Primera radi, letos, zbog neizvesnosti oko cena tri meseca, retko ko je stavljao telad u tov. Proizvođači su prinuđeni da se dovijaju, stoci daju manje kvalitetnu hranu, a to znači da dobijaju slabiji kvalitet mesa, što nije dobro, jer za izvoz treba ono najkvalitetnije – kaže Tošović.

Predsednik udruženja proizvođača "bebi-bifa" kaže da su od Ministarstva poljoprivrede tražili pomoć za ovu proizvodnju. "Uredba o regresu za junad od 7.000 dinara po grlu počela je da se primenjuje od ove godine i dala je neke rezultate, međutim, ograničena je bila samo za one koji su imali do 500 grla u tovu. To znači da su oni s više grla mogli da naplate regres samo za taj broj."