Отпремнином до посла

Недавно је након пуне две и по године у Београду, одржана завршна конференција пројекта „Отпремнином до посла”.

Читав пројекат, покренут је 2007. године од Министарства економије и регионалног развоја и Програма Уједињених нација за развој (УНДП), са циљем да подржи поновно запошљавање радника који у периоду транзиције остају без посла.

Пројекатпредставља пакет активних мера поновног запошљавања вишкова али и радника који остају без посла услед стечаја предузећа, имајући у виду да они немају право на отпремнину. Основна замисао била је да се исплата отпремнине, као пасивне мере, претвори у активну меру кроз улагање у ново запослење. Радницима који остају без посла уз исплату отпремнине понуђена је могућност да уз улагање дела отпремнине, поново запосле код новог послодавца, или да покрену сопствени бизнис користећи подршку овог пројекта.

Национална служба за запошљавање и Пројектни тим УНДП пружали су учесницима у Пројекту стручну подршку у свим фазама реализације, кроз посредовање у запошљавању (сајмови запошљавања, директно посредовање између послодаваца и радника), правну подршку (савети, припрема уговора о раду и уговора о улагању отпремнине), обуку за предузетнике и друге услуге.

Сами резултати читавог пројекта су импресивни– каже за „Политикин Посао” Љиљана Џувер, помоћница министра за запошљавање, Министарства економије и регионалног развоја.

–У току две и по године реализације, 2.020 незапослених је дошло до новог запослења и безмало сви они су још увек запослени. С једне стране успели смо да мотивишемо раднике да отпремнине улажу у будуће запослење уместо у потрошњу, а с друге стране, субвенцијама је мотивисао послодавце да запошљавају ове раднике, који припадају теже запошљивој категорији незапослених лица. Многима је идеја улагања отпремнине за отпочињање сопственог посла била привлачнија од рада код новог послодавца, па је тако 1.602 незапослених искористило субвенцију за самозапошљавање да би остварило своје предузетничке идеје. С друге стране, 418 корисника, који припадају социјално најугроженијој категорији вишка запослених, који су примили мале отпремнине или живе на граници сиромаштва, запослило се код 190 послодаваца у приватном сектору.

Значајно је и да је удео жена у укупном броју корисника 37 посто – наставила је Љиљана Џувер. –Док код новог запошљавања удео жена износи 45 посто, код самозапошљавања је тај удео мањи, 35 посто. Анализа регионалне распрострањености корисника показала је да је пројекат највише успеха имао у Крагујевцу, Краљеву, Ужицу, Врању, Нишу и Крушевцу...

У овом периоду развијен је и концепт „ране интервенције” који подразумева благовремено укључивање радника, будућих послодаваца, репрезентативних синдиката, локалне самоуправе, локалних савета за запошљавање, у процес решавања питања вишка. Али и упознавање са могућностима да се предупреди усмеравање отпремнине у личну потрошњу и долазак радника на евиденцију незапослених.

Пројекат је такође допринео решавања радно правног статуса вишка запослених. Развијен је модел по коме би радници, удруживањем средстава од отпремнина оснивали задруге, или пак нова предузећа, уз подршку привредног друштва које исказује вишак запослених, и уз коришћење расположиве покретне или непокретне имовине тог привредног друштва (ткз. „аутсорсинг”)

 – Сва искуства, стечена у току имплементације пројекта, биће интегрисана у оквиру мера активне политике запошљавања које се реализују преко Националне службе за запошљавање. То је и био основни циљ да читав пројекат уђе у редовну процедуру што значи да вишкови запослених нису никако препуштени сами себи већ да и даље имају подршку Владе Републике Србије, у складу са Програмом активне политике запошљавања за 2009. годину, који је усвојен 5. марта 2009. године – каже на крају Љиљана Џувер.