Otpremninom do posla

Nedavno je nakon pune dve i po godine u Beogradu, održana završna konferencija projekta „Otpremninom do posla”.

Čitav projekat, pokrenut je 2007. godine od Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja i Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), sa ciljem da podrži ponovno zapošljavanje radnika koji u periodu tranzicije ostaju bez posla.

Projekatpredstavlja paket aktivnih mera ponovnog zapošljavanja viškova ali i radnika koji ostaju bez posla usled stečaja preduzeća, imajući u vidu da oni nemaju pravo na otpremninu. Osnovna zamisao bila je da se isplata otpremnine, kao pasivne mere, pretvori u aktivnu meru kroz ulaganje u novo zaposlenje. Radnicima koji ostaju bez posla uz isplatu otpremnine ponuđena je mogućnost da uz ulaganje dela otpremnine, ponovo zaposle kod novog poslodavca, ili da pokrenu sopstveni biznis koristeći podršku ovog projekta.

Nacionalna služba za zapošljavanje i Projektni tim UNDP pružali su učesnicima u Projektu stručnu podršku u svim fazama realizacije, kroz posredovanje u zapošljavanju (sajmovi zapošljavanja, direktno posredovanje između poslodavaca i radnika), pravnu podršku (saveti, priprema ugovora o radu i ugovora o ulaganju otpremnine), obuku za preduzetnike i druge usluge.

Sami rezultati čitavog projekta su impresivni– kaže za „Politikin Posao” Ljiljana Džuver, pomoćnica ministra za zapošljavanje, Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja.

–U toku dve i po godine realizacije, 2.020 nezaposlenih je došlo do novog zaposlenja i bezmalo svi oni su još uvek zaposleni. S jedne strane uspeli smo da motivišemo radnike da otpremnine ulažu u buduće zaposlenje umesto u potrošnju, a s druge strane, subvencijama je motivisao poslodavce da zapošljavaju ove radnike, koji pripadaju teže zapošljivoj kategoriji nezaposlenih lica. Mnogima je ideja ulaganja otpremnine za otpočinjanje sopstvenog posla bila privlačnija od rada kod novog poslodavca, pa je tako 1.602 nezaposlenih iskoristilo subvenciju za samozapošljavanje da bi ostvarilo svoje preduzetničke ideje. S druge strane, 418 korisnika, koji pripadaju socijalno najugroženijoj kategoriji viška zaposlenih, koji su primili male otpremnine ili žive na granici siromaštva, zaposlilo se kod 190 poslodavaca u privatnom sektoru.

Značajno je i da je udeo žena u ukupnom broju korisnika 37 posto – nastavila je Ljiljana Džuver. –Dok kod novog zapošljavanja udeo žena iznosi 45 posto, kod samozapošljavanja je taj udeo manji, 35 posto. Analiza regionalne rasprostranjenosti korisnika pokazala je da je projekat najviše uspeha imao u Kragujevcu, Kraljevu, Užicu, Vranju, Nišu i Kruševcu...

U ovom periodu razvijen je i koncept „rane intervencije” koji podrazumeva blagovremeno uključivanje radnika, budućih poslodavaca, reprezentativnih sindikata, lokalne samouprave, lokalnih saveta za zapošljavanje, u proces rešavanja pitanja viška. Ali i upoznavanje sa mogućnostima da se predupredi usmeravanje otpremnine u ličnu potrošnju i dolazak radnika na evidenciju nezaposlenih.

Projekat je takođe doprineo rešavanja radno pravnog statusa viška zaposlenih. Razvijen je model po kome bi radnici, udruživanjem sredstava od otpremnina osnivali zadruge, ili pak nova preduzeća, uz podršku privrednog društva koje iskazuje višak zaposlenih, i uz korišćenje raspoložive pokretne ili nepokretne imovine tog privrednog društva (tkz. „autsorsing”)

 – Sva iskustva, stečena u toku implementacije projekta, biće integrisana u okviru mera aktivne politike zapošljavanja koje se realizuju preko Nacionalne službe za zapošljavanje. To je i bio osnovni cilj da čitav projekat uđe u redovnu proceduru što znači da viškovi zaposlenih nisu nikako prepušteni sami sebi već da i dalje imaju podršku Vlade Republike Srbije, u skladu sa Programom aktivne politike zapošljavanja za 2009. godinu, koji je usvojen 5. marta 2009. godine – kaže na kraju Ljiljana Džuver.