Идеја о немачком Гвантанаму

Странци постају све уочљивије искушење немачке унутрашње и посебно интеграционе политике. Довољан је и мали повод да плану варнице и оштре поларизације. На једној страни се нађу они који у радикалнијим мерама виде спас, на другој они који пледирају за више толеранције и либерализма. И једни и други су, при том, уверени да баратају јаким аргументима и да су у праву. Најновији повод за усковитлавање политичких страсти пружио је један драстичан случај: седамнаестогодишњи Грк и његов нешто старији турски колега (21) брутално су насрнули у минхенском метроу на седамдесетшестогодишњег Немца, пензионисаног директора једне школе.

За председника владе у покрајини Хесен, која се налази пред парламентарним изборима – податак који је у оваквим расправама увек важан – Роланда Коха, било је то довољно да јетко и реско закључи како је илузија, и заблуда, о мултикултурном друштву доживела крај и крах. Треба коначно отворити очи и не "замагљивати" ствари и стварност.

А стварност је, упозорава Кох у интервјуу булеварском и високотиражном "Билду" да у Немачкој живи много младих странаца који су – криминалци.

Узрок свих невоља са којима се, кад је реч о странцима, суочава његова земља, Кох види у нејасној и промашеној политици интеграције, са (пре)наглашеном толеранцијом и обманама. То је створило погодно тле за "експлозивни потенцијал етнички мотивисаног насиља".

Уз решење по кратком поступку, које би подразумевало и прогон странаца насилника – "ко се као странац не придржава наших правила и прописа, овде му није место" – овај утицајни конзервативни политичар и (бар) једно време озбиљан конкурент и ривал Ангели Меркел, тражи оштрију казнену политику, и робију, за млађе преступнике, оне између осамнаест и двадесет година, према којима се, иначе, примењује посебан третман, с нагласком на васпитним мерама.

Тај захтев су оштро дочекали страначки прваци, од владајућих социјалдемократа (у коалицији са конзервативцима) до опозиционих партија либерала и зелених, као и савезно министарство правде, које је, у званичном саопштену, констатовало да су постојећи прописи, и санкције, сасвим довољне и сврсисходне.

Оштрије казне, саме по себи, у оваквим случајевима, ништа не решавају, упозорава либерал и посланик у Бундестагу Макс Штадлер. Он је више склон превентивним мерама и ангажовању – од родитељске куће, преко школе до одговарајућих општинских институција.

Његов колега, један од предводника посланичке фракције зелених у савезном парламенту, Фолкер Бек, пак, тврди да судови и сада, кад је реч о млађим преступницима, прибегавају драстичније мере, из арсенала за старије криминалце, само зато што су они други, адекватнији инструменти, који инсистирају на преваспитању, скупљи.

Све учесталија политичка варничења поводом странаца и немачке интеграционе политике, потакнута су, добрим делом, и резултатима једног истраживања, обављеног за потребе савезног министарства унутрашњих послова, чији су (алармантни) резултати недавно обелодањени, о чему је "Политика" већ писала. То истраживање је открило да је прилично висок проценат младих муслимана, оних из треће генерације, дакле претежно рођених у Немачкој, неинтегрисан и спреман на насиље.

Очигледно решен да не седи скрштених руку, главни немачки "шериф", министар унутрашњих послова, веома искусни, и утицајни конзервативни политичар, Волфганг Шојбле, засипа јавност све провокативнијим идејама и иницијативама које се тичу унутрашње безбедности и сигурности земље.

На Шојблеов захтев експерт за државно право из Келна, Ото Депенхојер, управо је срочио књигу с претензијом да се пруже адекватни одговори на имагинарну, и потенцијалну опасност од терориста и тероризма, која је унела додатни, запаљив "штоф" у ионако варничаве политичке расправе о овим темама. Посебно провокативно је деловала идеја професора Депенхојера да и Немци, кад је реч о опасним терористима, направе свој – Гвантанамо.