Ideja o nemačkom Gvantanamu

Stranci postaju sve uočljivije iskušenje nemačke unutrašnje i posebno integracione politike. Dovoljan je i mali povod da planu varnice i oštre polarizacije. Na jednoj strani se nađu oni koji u radikalnijim merama vide spas, na drugoj oni koji plediraju za više tolerancije i liberalizma. I jedni i drugi su, pri tom, uvereni da barataju jakim argumentima i da su u pravu. Najnoviji povod za uskovitlavanje političkih strasti pružio je jedan drastičan slučaj: sedamnaestogodišnji Grk i njegov nešto stariji turski kolega (21) brutalno su nasrnuli u minhenskom metrou na sedamdesetšestogodišnjeg Nemca, penzionisanog direktora jedne škole.

Za predsednika vlade u pokrajini Hesen, koja se nalazi pred parlamentarnim izborima – podatak koji je u ovakvim raspravama uvek važan – Rolanda Koha, bilo je to dovoljno da jetko i resko zaključi kako je iluzija, i zabluda, o multikulturnom društvu doživela kraj i krah. Treba konačno otvoriti oči i ne "zamagljivati" stvari i stvarnost.

A stvarnost je, upozorava Koh u intervjuu bulevarskom i visokotiražnom "Bildu" da u Nemačkoj živi mnogo mladih stranaca koji su – kriminalci.

Uzrok svih nevolja sa kojima se, kad je reč o strancima, suočava njegova zemlja, Koh vidi u nejasnoj i promašenoj politici integracije, sa (pre)naglašenom tolerancijom i obmanama. To je stvorilo pogodno tle za "eksplozivni potencijal etnički motivisanog nasilja".

Uz rešenje po kratkom postupku, koje bi podrazumevalo i progon stranaca nasilnika – "ko se kao stranac ne pridržava naših pravila i propisa, ovde mu nije mesto" – ovaj uticajni konzervativni političar i (bar) jedno vreme ozbiljan konkurent i rival Angeli Merkel, traži oštriju kaznenu politiku, i robiju, za mlađe prestupnike, one između osamnaest i dvadeset godina, prema kojima se, inače, primenjuje poseban tretman, s naglaskom na vaspitnim merama.

Taj zahtev su oštro dočekali stranački prvaci, od vladajućih socijaldemokrata (u koaliciji sa konzervativcima) do opozicionih partija liberala i zelenih, kao i savezno ministarstvo pravde, koje je, u zvaničnom saopštenu, konstatovalo da su postojeći propisi, i sankcije, sasvim dovoljne i svrsishodne.

Oštrije kazne, same po sebi, u ovakvim slučajevima, ništa ne rešavaju, upozorava liberal i poslanik u Bundestagu Maks Štadler. On je više sklon preventivnim merama i angažovanju – od roditeljske kuće, preko škole do odgovarajućih opštinskih institucija.

Njegov kolega, jedan od predvodnika poslaničke frakcije zelenih u saveznom parlamentu, Folker Bek, pak, tvrdi da sudovi i sada, kad je reč o mlađim prestupnicima, pribegavaju drastičnije mere, iz arsenala za starije kriminalce, samo zato što su oni drugi, adekvatniji instrumenti, koji insistiraju na prevaspitanju, skuplji.

Sve učestalija politička varničenja povodom stranaca i nemačke integracione politike, potaknuta su, dobrim delom, i rezultatima jednog istraživanja, obavljenog za potrebe saveznog ministarstva unutrašnjih poslova, čiji su (alarmantni) rezultati nedavno obelodanjeni, o čemu je "Politika" već pisala. To istraživanje je otkrilo da je prilično visok procenat mladih muslimana, onih iz treće generacije, dakle pretežno rođenih u Nemačkoj, neintegrisan i spreman na nasilje.

Očigledno rešen da ne sedi skrštenih ruku, glavni nemački "šerif", ministar unutrašnjih poslova, veoma iskusni, i uticajni konzervativni političar, Volfgang Šojble, zasipa javnost sve provokativnijim idejama i inicijativama koje se tiču unutrašnje bezbednosti i sigurnosti zemlje.

Na Šojbleov zahtev ekspert za državno pravo iz Kelna, Oto Depenhojer, upravo je sročio knjigu s pretenzijom da se pruže adekvatni odgovori na imaginarnu, i potencijalnu opasnost od terorista i terorizma, koja je unela dodatni, zapaljiv "štof" u ionako varničave političke rasprave o ovim temama. Posebno provokativno je delovala ideja profesora Depenhojera da i Nemci, kad je reč o opasnim teroristima, naprave svoj – Gvantanamo.