Језеро између питке и туристичке воде

Крагујевац – Након одлуке крагујевачког „Водовода“ да са обала уклони све импровизоване понтоне и платформе за пецање, Гружанско језеро је поново у жижи јавности. Да ли крагујевачки „Водовод“ има право да уклања објекте које су појединци подигли на свом имању, односно како је било шта могло да буде изграђено у зони санитарне заштите акумулације, с које се водом за пиће снабдева цео Крагујевац и још стотинак хиљада житеља околних градова и општина?

Риболовци и власници парцела уз језеро тврде да су одобрење за подизање дрвених платформи и понтона за пецање добили од краљевачког удружења риболоваца „Христифор Перишић Кићо“, коме је на последњем конкурсу поверено газдовање овим атрактивним риболовним подручјем. У „Водоводу“ пак кажу да су се само држали закона и прописа:

– Овом акумулацијом, као и осталим водама у Србији, управља надлежно министарство и ЈП „Србија воде“, а Законом о водама је регулисано да је онај ко прерађује воду дужан да спроведе све мере заштите од евентуалног загађења. Управо зато је и предузето уклањање бесправно подигнутих платформи и понтона. Нас би неко могао да тужи да то нисмо урадили, а овако заиста не разумем о чему се ради – каже за наш лист сарадник директора крагујевачког „Водовода“ Драган Николић.

Тужбе риболоваца и захтеви да им се надокнади штета покренули су и нека друга важна питања, стара готово колико и Гружанско језеро, на коме је пре 25 година почела експлоатација воде. Ни данас се, заправо, поуздано не зна шта је чија надлежност и ко газдује „шумадијским морем“, како је својевремено названа ова акумулација.

Наиме, тачно је да крагујевачки „Водовод“ управља акумулацијом од њеног оснивања, али је непобитна чињеница да се језеро налази на територији општине Кнић. Како је та општина једина власна да издаје грађевинске дозволе у свом „атару“, 13 дрвених кућица у етностилу, смештених на самој обали језера поред пута Крагујевац–Чачак, сада носи ознаку „легално“. У зони санитарне заштите се налази и познати ресторан „Путник“.

– Оно што важи за пецарошке понтоне и платформе, важи и за све друге бесправно подигнуте објекте. Све што је на обали језера, односно на земљишту које плави вода, мора бити уклоњено. Проблем са кућицама је, ипак, нешто другачије природе, с обзиром на то да о томе одлуку треба да донесу више судске инстанце. Ипак, не верујем да било ко има намеру да угрози једино извориште воде за пиће у Шумадији. Гружанска акумулација, бар у блиској будућности, нема алтернативу – тврди Николић.

Мештани Кнића заинтересовани за развој туризма у свом крају, као и велики број Крагујевчана, Чачана и Београђана, који су на обалама већ подигли викендице или то тек намеравају да учине, ипак, верују у могућност изналажења „алтернативних решења“. Они се потајно надају да ће једног дана, када будемо ушли у ЕУ и прихватили тамо важеће стандарде, гружанска акумулација бити проглашена техничком водом. То ће им, како кажу, омогућити да „мирно спавају и уживају“.

– Овде више ниједна фабрика не ради, људи одлазе са имања и нама је остало једино да се бавимо туризмом. Уосталом, сви знамо какав мирис и укус има гружанска вода. Не бих рекао да је она најбоља за пиће – каже Драган Милорадовић из Кнића, који се прихватио развоја етнотуризма у овом месту.

Наруку оваквим размишљањима иду и ставови неких стручњака из области биохемије, који се већ дуго баве стањем гружанске акумулације и квалитетом њене воде. У зборнику радова, које је својевремено објавио крагујевачки Природно-математички факултет, наведено је да чак 76 одсто гружанске акумулације спада у ранг „умерено до веома загађене воде“. Као и да због конфигурације терена, односно велике плавне површине а мале дубине, знатан део језера има „својства баре и мочваре“.