Рука уметника и рука убице

Изложба под називом „Рука умјетника – рука убице”, отворена у „Арт галерији” у Светогорској 29 у Београду, трајаће до 14. септембра. На овој несвакидашњој поставци приказана су два дела, „Рука умјетника”, Илије Шошкића, и гвоздена црна рука, одливак руке убице, који је урадио уметник Селман Тртовац.

Шошкићев рад први пут је приказан у чувеној римској галерији „Марио Диаконо” под називом „Свет је богат, човек је сиромашан”, 1980. године. Рад Селмана Тртовца је настао 1996. године. Шошкићево и Тртовчево дело се сада срећу, иако су радови настајали независно један од другог, и у различитим периодима. И једно и друго дело су, према речима уметника, аксиоми.

Према објашњењу Селмана Тртовца, њих двојица су се познавали од средине деведесетих година, а срели су се после више година у Риму 1999. године, у време бомбардовања Србије, и тада су се договорили да две руке, физички и симболично, треба да се сретну на заједничкој изложби.

Историчар уметности Јеша Денегри у Шошкићевом раду препознаје симболичке, ритуалне, мистичне, метафизичке, али и конкретне културно-политичке конотације. Он Шошкића доживљава као убеђеног протагонисту контестацијског уметничког и животног светоназора који гестом, знаком руке-канџе удара у лице новог друштвеног, политичког и уметничког конформизма. Рад Селмана Тртовца Денегри оцењује као сублимацију једног надиндивидуалног и заједничког генерацијског егзистенцијалног искуства.

(/slika2)Шошкићу и Тртовцу је заједничко и то што су се уметнички формирали ван наше земље. Шошкић је од касних шездесетих година живео у Италији и тамо се укључио у тада водеће кругове европске концептуалне уметности. Селман Тртовац је током деведесетих боравио на Дизелдорфској академији где је, поред уметничког образовања, стицао и критичку свест о улози уметника у друштву. Ту се 1994. године и упознао са Илијом Шошкићем поводом изложбе „Ми волимо и уметност других”.

Изложбу прати двојезична публикација са репродукцијама радова, биографијама уметника, текстовима историчара уметности Јеше Денегрија и Иване Беновић. Посебно интересантан део ове књиге је транскрипт разговора који су Селман Тртовац и Илија Шошкић водили поводом заједничке изложбе. У транскрипту разговора, Тртовац каже да су те две руке, у ствари, историјски и временски аксиоми. Опет стицајем околности, уметници у дијалогу закључују да су обе руке – леве. Селман Тртовац је покушавао да излије руку убице од затвореника у дизелдорфском затвору, али је на крају нашао убицу у Београду, што се поново поклопило са жељеном симболиком нових балканских ратова. Шошкићева рука са канџама симболизује прелаз из седамдесете у осамдесете године прошлог века и бурна превирања у уметности, која су обележила то време. Тако изложба одсликава аксиоме и континуитет живота, насиља и стварања на овим просторима.