„Пеглање” историје

Пољска је уочи Другог светског рата активно радила на распиривању сепаратистичких тежњи на Кавказу, у Украјини и у Централној Азији, а све са циљем уништења Совјетског Савеза, тврди се у књизи „Тајне пољске политике 1935–1945“, објављеној у уторак у Москви. Поменута књига је, у ствари, зборник докумената, обима око 400 страница. Како тврди њен аутор Лав Соцков, генерал-мајор Контраобавештајне службе Русије, овакву збирку докумената не поседује чак ни државно руководство Пољске.

Обелодањени документи казују, између осталог, да се пољски генералштаб у свом „походу“ на СССР ослањао на, за ту прилику створену, обавештајну организацију „Прометеј“, чије седиште је било у Паризу. Стицајем околности, Совјети су били дубоко инфилтрирани у структуре пољске контраобавештајне службе што им је омогућило да се докопају најделикатнијих докумената и у правом тренутку их отпреме у Москву. Оно што су запленили Немци када су окупирали Пољску, после Другог светског рата је, углавном, завршило у архивима САД и Велике Британије, где се и сада налази.

Учестала размена оптужби

Није случајно што је књига „Тајне пољске политике 1935–1945“ јавности представљена баш 1. септембра, на дан када је у Пољској уз присуство великог броја европских државника обележавана 70-годишњица напада нацистичке Немачке на ову земљу (1. септембра 1939) и (званичног) почетка Другог светског рата. У протеклих неколико месеци, о највећој кланици народа у 20. веку, њеним учесницима и кључним догађајима написано је много међусобно противречних тврдњи, углавном, дневнополитички интонираних.

Тако су, на пример, Пољаци оптужили припаднике украјинских националистичких покрета, који су се током рата борили против совјетске Црвене армије, да су вршили геноцид над пољским становништвом. Украјинци су, са своје стране, оптужили Пољаке (тада већ окупиране од стране Немачке) да су вршили геноцид над припадницима украјинског народа.. Потом су из Варшаве стигле тврдње да до Другог светског рата не би ни дошло да Русија и Немачка нису потписале договор о ненападању и подели сфера интереса (пакт Рибентроп-Молотов). Као одговор, на интернет презентацији руског министарства одбране накратко нашао се текст у којем се тврди да су, у ствари, Пољаци прави узрочници Другог светског рата, пошто су, како се наводи, својом неадекватном спољном политиком ишли наруку Хитлеровим амбицијама. Из Москве је поручено и да је пре пакта Рибентроп-Молотов потписан Минхенски споразум (крајем септембра 1938), а пре њега (1934) и Пољско-немачки споразум. Минхенским потписом Велика Британија и Француска су, практично, дале Хитлеру одрешене руке за инвазију на тадашњу Чехословачку, а СССР искључиле из заједничке алијансе за отпор нацизму, наводе у руској престоници.

Седам деценија после поменутих догађаја, и после дугог низа година у којима је Други светски рат, практично на усаглашен начин, третиран у свим уџбеницима историје широм планете – духови прошлости као да се буде. Својевремени распад Совјетског Савеза био је први сигнал новоисторичарима да, као што је убрзано почело политичко прекомпоновање европског простора, крену у прекомпоновање и европске историје. Наравно, према дневнополитичким потребама. Како сада испада, Хитлер је у свом рушилачком походу само користио оно што су му други својим неразумним понашањем омогућили. И да су највеће европске земље, у међусобним размирицама и покушајима да са сопственог врата скину претње нарастајућег нацизма и натоваре га другима, практично, утирале пут моћној немачкој војној машинерији.

Наплата жртава

Просто је невероватно да је, после свега, на обележавању 70-годишњице велике катастрофе, у понедељак у Гдањску, најопуштеније могла да се осећа немачка канцеларка Ангела Меркел. Она није морала да одговара на провокативна питања, није морала ништа да објашњава, доказује... Немачка је одавно прихватила свој део кривице за догађаје од пре седам деценија. А судећи према горе наведеним оптужбама, признала је и понешто што јој се можда и не би морало ставити у грех. Али, била је губитник у рату који је сама започела.

„Тајне пољске политике 1935–1945“ сигурно ће подићи много прашине, одавно слегле на гробовима жртава Другог светског рата. Јер, како изгледа, многи сматрају да смо тек сада дошли до тренутка када те жртве треба наплатити. Све што се дешавало у Гдањску и недељама пре тога наводи управо на такав закључак.