„Peglanje” istorije

Poljska je uoči Drugog svetskog rata aktivno radila na raspirivanju separatističkih težnji na Kavkazu, u Ukrajini i u Centralnoj Aziji, a sve sa ciljem uništenja Sovjetskog Saveza, tvrdi se u knjizi „Tajne poljske politike 1935–1945“, objavljenoj u utorak u Moskvi. Pomenuta knjiga je, u stvari, zbornik dokumenata, obima oko 400 stranica. Kako tvrdi njen autor Lav Sockov, general-major Kontraobaveštajne službe Rusije, ovakvu zbirku dokumenata ne poseduje čak ni državno rukovodstvo Poljske.

Obelodanjeni dokumenti kazuju, između ostalog, da se poljski generalštab u svom „pohodu“ na SSSR oslanjao na, za tu priliku stvorenu, obaveštajnu organizaciju „Prometej“, čije sedište je bilo u Parizu. Sticajem okolnosti, Sovjeti su bili duboko infiltrirani u strukture poljske kontraobaveštajne službe što im je omogućilo da se dokopaju najdelikatnijih dokumenata i u pravom trenutku ih otpreme u Moskvu. Ono što su zaplenili Nemci kada su okupirali Poljsku, posle Drugog svetskog rata je, uglavnom, završilo u arhivima SAD i Velike Britanije, gde se i sada nalazi.

Učestala razmena optužbi

Nije slučajno što je knjiga „Tajne poljske politike 1935–1945“ javnosti predstavljena baš 1. septembra, na dan kada je u Poljskoj uz prisustvo velikog broja evropskih državnika obeležavana 70-godišnjica napada nacističke Nemačke na ovu zemlju (1. septembra 1939) i (zvaničnog) početka Drugog svetskog rata. U proteklih nekoliko meseci, o najvećoj klanici naroda u 20. veku, njenim učesnicima i ključnim događajima napisano je mnogo međusobno protivrečnih tvrdnji, uglavnom, dnevnopolitički intoniranih.

Tako su, na primer, Poljaci optužili pripadnike ukrajinskih nacionalističkih pokreta, koji su se tokom rata borili protiv sovjetske Crvene armije, da su vršili genocid nad poljskim stanovništvom. Ukrajinci su, sa svoje strane, optužili Poljake (tada već okupirane od strane Nemačke) da su vršili genocid nad pripadnicima ukrajinskog naroda.. Potom su iz Varšave stigle tvrdnje da do Drugog svetskog rata ne bi ni došlo da Rusija i Nemačka nisu potpisale dogovor o nenapadanju i podeli sfera interesa (pakt Ribentrop-Molotov). Kao odgovor, na internet prezentaciji ruskog ministarstva odbrane nakratko našao se tekst u kojem se tvrdi da su, u stvari, Poljaci pravi uzročnici Drugog svetskog rata, pošto su, kako se navodi, svojom neadekvatnom spoljnom politikom išli naruku Hitlerovim ambicijama. Iz Moskve je poručeno i da je pre pakta Ribentrop-Molotov potpisan Minhenski sporazum (krajem septembra 1938), a pre njega (1934) i Poljsko-nemački sporazum. Minhenskim potpisom Velika Britanija i Francuska su, praktično, dale Hitleru odrešene ruke za invaziju na tadašnju Čehoslovačku, a SSSR isključile iz zajedničke alijanse za otpor nacizmu, navode u ruskoj prestonici.

Sedam decenija posle pomenutih događaja, i posle dugog niza godina u kojima je Drugi svetski rat, praktično na usaglašen način, tretiran u svim udžbenicima istorije širom planete – duhovi prošlosti kao da se bude. Svojevremeni raspad Sovjetskog Saveza bio je prvi signal novoistoričarima da, kao što je ubrzano počelo političko prekomponovanje evropskog prostora, krenu u prekomponovanje i evropske istorije. Naravno, prema dnevnopolitičkim potrebama. Kako sada ispada, Hitler je u svom rušilačkom pohodu samo koristio ono što su mu drugi svojim nerazumnim ponašanjem omogućili. I da su najveće evropske zemlje, u međusobnim razmiricama i pokušajima da sa sopstvenog vrata skinu pretnje narastajućeg nacizma i natovare ga drugima, praktično, utirale put moćnoj nemačkoj vojnoj mašineriji.

Naplata žrtava

Prosto je neverovatno da je, posle svega, na obeležavanju 70-godišnjice velike katastrofe, u ponedeljak u Gdanjsku, najopuštenije mogla da se oseća nemačka kancelarka Angela Merkel. Ona nije morala da odgovara na provokativna pitanja, nije morala ništa da objašnjava, dokazuje... Nemačka je odavno prihvatila svoj deo krivice za događaje od pre sedam decenija. A sudeći prema gore navedenim optužbama, priznala je i ponešto što joj se možda i ne bi moralo staviti u greh. Ali, bila je gubitnik u ratu koji je sama započela.

„Tajne poljske politike 1935–1945“ sigurno će podići mnogo prašine, odavno slegle na grobovima žrtava Drugog svetskog rata. Jer, kako izgleda, mnogi smatraju da smo tek sada došli do trenutka kada te žrtve treba naplatiti. Sve što se dešavalo u Gdanjsku i nedeljama pre toga navodi upravo na takav zaključak.