Петица у индексу

Руку на срце, ретко ко у овој земљи благонаклоно и без примедаба прихвата поређење са Хрватском. Нарочито кад нас западни суседи „шију” у нечему. На пример, у брзини правосудног деловања. Једноставан пример: и Хрватску и Србију потресају антикорупцијске афере назване у обе државе истим именом „индекс”. И тамо и овамо сценарио исти: професори преко посредника примали евре да би лоше студенте пропуштали на испитима. За релативно ситне паре генерисали велико незнање.

Додуше, сходно величини државе и броју становника, наша афера је крупнија.

Чак осамдесет осморо је оптужено, од тога 23 професора звучних имена, 33 студента и 30 посредника. Најчешће место подмићивања – Правни факултет у Крагујевцу, баш онај који фабрикује будуће судије, тужиоце и адвокате. Платиш испит, тако више пута и ето дипломе. После постанеш тужилац, судија али мало знаш, невичан си у струци која је у темељу сваког друштва...

Битна разлика између петице и шестице у индексу није у еврима него у знању. Такви наши индекси црвене боје, поцрвенели би од стида свуда, осим код нас.

Хрватска афера, статистички гледано, имала је нешто мање актера, двадесет деветоро, нешто професора, мало више студената и, наравно, оних који су посредовали. И све то опет на правном факултету, где се образују будући – суци.

Наша је, додуше, отворена пре него хрватска, још пре две и по године, у фебруару 2007. Тада се нација ишчуђавала, крстила, саблажњавала. Они који нам децу уче, који образују будућност – лакоми су на паре. Тресла се тада гора.

Хрвати су са закашњењем у односу на нас открили аферу и прошле године, баш у ово време, муњевито су похапсили на загребачком Правном факултету професоре, студенте и посреднике, ставили их на клупу и пре месец дана завршили причу – осудили њих тридесетак. И међу њима звучна имена.

А у Смедереву, где се наш „индекс” процесуира, прво се губило драгоцено време да се нађе одговарајућа велика просторија, јер је ово најгломазнији судски процес у новијој српској правосудној историји. Онда су правни тимови бранилаца почели да траже изузећа, да смишљају цаке и одлажу почетак главног претреса.

И прекјуче, по истом рецепту, по шести пут заредом, примена правних зачкољица опет је одложила почетак суђења. Оптужени су ликовали јер им је наум успео. А није им баш успео... Јер јавност закључује другом логиком. Ако си невин, што пре скини терет са врата. Отезање не иде у прилог професорима звучних имена. Овако испада да су они лукавији у игри са судијама и тужиоцима од којих су неки њихови бивши ђаци.

У тој игри као да се заборавило да се на тај начин исписује и дијагноза српског правосуђа које је такво какво је – споро, тромо, подложно утицајима...