ММФ обе­ћа­њи­ма не ве­ру­је

За пре­го­ва­рач­ким сто­лом за ко­јим су се­де­ли чла­но­ви де­ле­га­ци­је Ме­ђу­на­род­ног мо­не­тар­ног фон­да и пред­став­ни­ци Вла­де Ср­би­је из­гле­да да је за­пе­ло оног тре­нут­ка кад наш пре­го­ва­рач­ки тим ни­је мо­гао да од­го­во­ри на пи­та­ње ка­ко ће у бу­џе­ту за 2010. го­ди­ну по­кри­ти оче­ки­ва­ни ма­њак од 75 ми­ли­јар­ди ди­на­ра пре­ко при­хва­тљи­вог де­фи­ци­та од 3,5 од­сто бру­то до­ма­ћег про­из­во­да. За­то, по­ред оста­лог, ни­је одо­бре­на дру­га ра­та већ одо­бре­ног зај­ма од 2,9 ми­ли­јар­ди евра. Пре­ма про­це­ни про­фе­со­ра Еко­ном­ског фа­кул­те­та, ауто­ра „Квар­тал­ног мо­ни­то­ра”, гру­бе ра­чу­ни­це по­ка­зу­ју да ако сле­де­ће го­ди­не пла­те и пен­зи­је бу­ду за­мр­зну­те на ово­го­ди­шњем ни­воу, а ни­шта се до­дат­но не пре­ду­зме, ми­нус у др­жав­ној ка­си ће би­ти без­ма­ло шест од­сто БДП-а. Ако се, пре­ма про­це­ни ми­ни­стар­ке фи­нан­си­ја Ди­а­не Дра­гу­ти­но­вић, струк­тур­ним ре­фор­ма­ма до­го­ди­не уште­ди 20 до 25 ми­ли­јар­ди ди­на­ра, он­да ће „ми­нус без по­кри­ћа” из­но­си­ти око 50 до 55 ми­ли­јар­ди ди­на­ра.

По­сто­је три на­чи­на да се та ру­па за­тво­ри, оце­њу­је про­фе­сор Па­вле Пе­тро­вић, уред­ник „Квар­тал­ног мо­ни­то­ра”. Нај­го­ре ре­ше­ње, пре­ма ње­го­вим ре­чи­ма, би­ло би да се одо­бри ве­ћи де­фи­цит, јер ње­го­во по­кри­ва­ње зах­те­ва до­дат­но за­ду­жи­ва­ње и по­ве­ћа­ње јав­ног ду­га, што би иза­зва­ло огром­не из­дат­ке са­мо за пла­ћа­ње ка­ма­та.

– То не би­смо сме­ли да до­зво­ли­мо, јер по­сто­ји ри­зик да би из­два­ја­ња за вра­ћа­ње ду­го­ва мо­гла да пре­ма­ше, ре­ци­мо го­ди­шња из­два­ја­ња за про­све­ту. Дру­га мо­гућ­ност је да се оста­ви де­фи­цит од 3,5 од­сто, али да се жр­тву­ју тро­шко­ви за ин­фра­струк­ту­ру, што је опет ло­ше. Тре­ћа под­ра­зу­ме­ва да се не сма­њу­ју из­да­ци за ин­фра­струк­ту­ру, да се из­ве­сне уште­де оства­ре уки­да­њем суб­вен­ци­ја, али и да се по­ве­ћа ПДВ – ка­же Пе­тро­вић.

Гру­ба ра­чу­ни­ца по­ка­зу­је да би се по­ве­ћа­њем овог по­ре­за за два про­цент­на по­е­на у бу­џет сли­ло 40 ми­ли­јар­ди ди­на­ра. Пре­ма оце­ни Пе­тро­ви­ћа, из­гле­да да ће вла­да те­шко мо­ћи да из­бег­не ову не­при­јат­ну ме­ру.

Да не­ма ла­ких ре­ше­ња уве­рен је и Ми­лој­ко Ар­сић, еко­ном­ски са­вет­ник пре­ми­је­ра Мир­ка Цвет­ко­ви­ћа, ина­че аутор по­ме­ну­тих ра­чу­ни­ца у „Квар­тал­ном мо­ни­то­ру”. Ма­њак у др­жав­ној ка­си у 2010. мо­же да се по­кри­је ком­би­на­ци­јом раз­ли­чи­тих ме­ра. Али, не по­сто­ји ре­ше­ње ко­је не­ма ло­ше ефек­те, уве­рен је наш са­го­вор­ник.

– Нај­ма­ње ло­ше би­ло би сма­ње­ње јав­них рас­хо­да, по­ве­ћа­ње ПДВ-а и уво­ђе­ње по­ре­за на лич­не до­хот­ке – уве­рен је Ар­сић.

Ме­ђу­тим, ако ње­гов шеф пре­ми­јер Мир­ко Цвет­ко­вић од­луч­но од­би­ја да при­хва­ти по­ве­ћа­ње по­ре­за, шта он­да као ње­гов са­вет­ник мо­же да му пред­ло­жи, пи­та­ли смо Ар­си­ћа.

– То је као јед­на­чи­на са не­ко­ли­ко не­по­зна­тих. Ако се до­го­во­ри­мо да де­фи­цит у ка­си не­ће би­ти ве­ћи од 3,5 од­сто, да не­ма по­ве­ћа­ња при­хо­да, а да из­да­ци за ин­фра­струк­ту­ру мо­ра­ју би­ти ве­ћи од ово­го­ди­шњих, он­да је­ди­но пре­о­ста­је дра­стич­но сма­ње­ње рас­хо­да. От­пу­шта­ње љу­ди ни­је то­ли­ко ефи­ка­сна ме­ра као што не­ки ми­сле. Ра­чу­ни­це по­ка­зу­ју да ако би 50.000 за­по­сле­них из др­жав­не слу­жбе до­би­ло от­каз, ми­нус у ка­си би се сма­њио за је­дан од­сто. А би­ро­кра­ти­ја у ужем сми­слу бро­ји све­га 60.000 љу­ди. То зна­чи да би ско­ро све тре­ба­ло да от­пу­сти­мо да би­смо не­што уште­де­ли. У јав­ним пред­у­зе­ћи­ма ухле­бље има још 150.000 љу­ди, али се они фи­нан­си­ра­ју на тр­жи­шту – об­ја­шња­ва наш са­го­вор­ник у ка­квој се без­из­ла­зној си­ту­а­ци­ји на­ла­зе кре­а­то­ри др­жав­не ка­се.

Ње­гов ко­ле­га Де­јан Шо­шкић, ко­ји је та­ко­ђе у еко­ном­ском ти­му пре­ми­је­ра, на пи­та­ње да ли ће мо­ћи да се по­кри­је за ММФ не­при­хва­тљив ма­њак у бу­џе­ту за 2010. без по­ве­ћа­ња ПДВ-а и не­ких дру­гих по­ре­за од­го­ва­ра:

– То ће, пре све­га, за­ви­си­ти од озбиљ­но­сти ра­ци­о­на­ли­за­ци­је јав­ног сек­то­ра и бр­зи­не и ни­воа оче­ки­ва­них ефе­ка­та, као и кре­та­ња бру­то до­ма­ћег про­из­во­да на­ред­не го­ди­не. Ако то не бу­де до­вољ­но, те­шко је озбиљ­но не раз­ма­тра­ти по­тре­бу по­ди­за­ња ПДВ-а – ис­ти­че он.

Пре­ма оце­ни Вла­ди­ми­ра Гли­го­ро­ва са Беч­ког ин­сти­ту­та за ме­ђу­на­род­на еко­ном­ска ис­тра­жи­ва­ња, ММФ је из­гле­да од­лу­чио да по­ја­ча при­ти­сак на Вла­ду Ср­би­је ка­ко би из­ну­дио кон­крет­не ме­ре.

–То је за­то што вла­да не­ма ја­сну пред­ста­ву о фи­скал­ној по­ли­ти­ци за сле­де­ћу го­ди­ну и о струк­тур­ним ре­фор­ма­ма ко­је би тре­ба­ло да спро­ве­де. А иде­је, очи­глед­но, ни­су би­ле до­вољ­не за ММФ. Шта чи­ни­ти? Ми­слим да је по­гре­шан при­ступ да се са­мо обез­бе­де уште­де ка­ко би се сма­њио де­фи­цит. Сам де­фи­цит је ва­жан, али мо­же да се то­ле­ри­ше ако се иде у зна­чај­не ре­фор­ме чи­та­ве фи­скал­не по­ли­ти­ке и јав­ног сек­то­ра у це­ли­ни. Да­кле, кљу­чан је план ре­фор­ме ад­ми­ни­стра­ци­је и си­сте­ма со­ци­јал­них да­ва­ња. А он­да и мо­дер­ни­за­ци­ја школ­ства и здрав­ства. По­треб­на је ре­фор­ма по­ре­ског си­сте­ма, а не са­мо про­ме­на јед­не или дру­ге сто­пе – за­кљу­чу­је Гли­го­ров.