„Старо село” без домаћина

Ужице – Ко је заборавио Музеј „Старо село” у Сирогојну, симбол нашег вековног народног градитељства, споменик културе од изузетног значаја за државу, једини наш етно музеј на отвореном? Од почетка ове године овај музеј нема директора, и то у години када се обележавају три деценије од његовог утемељења, од постављања првих аутентичних дрвених здања, која су походили милиони људи из целог света.

Кућа без домаћина, коментаришу запослени, укупно њих тридесет двоје – етнолози, историчари уметности, конзерватори и људи из пратеће службе. У јануару је, наиме, оставку на челно место поднела дотадашња директорка музеја Катарина Доганџић Мићуновић, због преласка на место кустоса у Народни музеј у Ужицу, а Влада Србије, која на предлог Министарства културе треба да постави новог директора, ни дан-данас то није урадила. Да је заборав потпун, сведочи и то што ни управни ни надзорни одбори те установе нису мењани већ две године.

Кад позовемо у Министарство културе и питамо кад ће предложити директора, стално нам кажу: Биће ускоро, већ следећег четвртка. И тако од четвртка до четвртка, прође пролеће, па и лето. Недавно су нам рекли: до септембра ништа. Стиже и септембар, видећемо, причају запослени.

Незванично, објашњава им се да влада има много посла, стално је гужва, нису још дошли на ред. А они у музеју раде нормално, поштују програме и планове, сналазе се кад треба доносити најважније одлуке. Али први човек и координација свега ипак недостаје. И код стручних ствари: откупа предмета, њиховог излагања, бриге о објектима до обичних – организације чишћења и одржавања, туристичких посета.

Рачуна се да је током ове године  „Старо село” посетило око 30 хиљада туриста, не само домаћих, већ и из Америке, Италије, Француске, Словеније, држава региона... Ових дана овде је у току међународна научна конференција „Теренска истраживања”, у организацији Етнографског института, Музеја „Старо село” и САНУ, на коме учествује око 60 научника, међу којима 25 из девет иностраних држава. Све је у овој установи на завидном нивоу, уз велики ентузијазам запослених којима, можда тако надлежни мисле, директор и не треба.