Најупорнији чувају старе занате

Сирогојно – Ручно прављене чутуре, земљани лонци, плетива, народне ношње, троношке столице, корпе, лицидери, опанци, дрвена бурад и други занатлијски производи овог дела Србије представљени су недавно на 13. Вашару старих заната и занимања одржаном у Музеју „Старо село” у Сирогојну. С поносом су изнети пред посетиоце, да сведоче о вештини људи из народа, али и уз жал ових углавном старијих мајстора што су та занатска умећа на издисају, јер је све мање младих заинтересовано да им се посвети.

Као у давна времена, на овај вашар је лицидерска срца изнела Вида Зимоњић (82) из Крушчице код Ариља.

– Дуже од пола века бавим се израдом лицидера, које с лакоћом правим и у позним годинама, уз све друге кућне послове. Дошла сам издалека јер ме овај вашар помало сећа на некадашње сеоске вашаре, с тим што су планинска села готово опустела, све је мање становника, па су и вашари угашени. Ето, у мом засеоку Зимоњићи у Крушчици када сам се удала живело је 60 људи у девет домаћинстава. У ово време ту живим само ја – каже Вида Зимоњић, верна породичном занату.

Са иглама и предивом у рукама на вашару је била златиборска плетиља Милијана Матовић, која плете већ 55 година. Каже да их је некад у Сирогојну Добрила Смиљанић све научила плетењу.

– Нас хиљаде плетиља било је кад је свет знао за Добрилу и џемпере „Сирогојно”, а сада плете само неколико жена – рече Милијана.

Ручно прављене дрвене чутуре из бајинобаштанског краја изложио је произвођач Милорад Радовановић. У том занату, срећом, има наследника, ради и његов син Младен, који поседује сертификат добијен од Министарства привреде.

– Наш занат још опстаје, видећемо да ли ће и унук да прави чутуре. Нажалост, многи стари занати у Србији су у паду – каже Радовановић.

Из Злакусе, села познатог по најбољим земљаним лонцима и вишевековном лончарском занату заштићеном од Унеска, на вашар у Сирогојно дошао је искусни мајстор лончар Милета Лазић. Поручује да у ово доба треба одвојити изворну ручну производњу ове грнчарије од машинске, која је све присутнија, представља се као злакуска, а уништава традицију.

Ручно рађену народну ношњу овде је изложила Милка Савић, врсна домаћица из Миросаљаца код Ариља, која се уз низ послова бави и израдом народих ношњи.

– Да се уради један јелек треба пар дана, за мушки је потребно више времена. Највише радимо посао по наруџби и мери, за разне манифестације. Код нас имамо изложбени простор у коме гости када дођу могу ово да виде и купе што желе – изјавила је Савићева.

Од помоћи занатлијама је Музеј „Старо село” из Сирогојна, који од оснивања сарађује с њима радећи на очувању давнашњих занимања.

– Стари занати овог краја, наравно, деле судбину планинских села, с тим што музеј упорно настоји да оно што је сачувано буде одрживо и ти производи нађу примену. Тржиште још тражи занатске рукотворине, отуда и ово представљање традиционалних вештина. Овде занатлије размењују искуства и сарађују са нашим кустосима, све у циљу да живе њихове традиционалне производње – каже организаторка вашара Ружа Зимоњић Кљајић из Музеја „Старо село”.