Najuporniji čuvaju stare zanate

Sirogojno – Ručno pravljene čuture, zemljani lonci, pletiva, narodne nošnje, tronoške stolice, korpe, licideri, opanci, drvena burad i drugi zanatlijski proizvodi ovog dela Srbije predstavljeni su nedavno na 13. Vašaru starih zanata i zanimanja održanom u Muzeju „Staro selo” u Sirogojnu. S ponosom su izneti pred posetioce, da svedoče o veštini ljudi iz naroda, ali i uz žal ovih uglavnom starijih majstora što su ta zanatska umeća na izdisaju, jer je sve manje mladih zainteresovano da im se posveti.

Kao u davna vremena, na ovaj vašar je liciderska srca iznela Vida Zimonjić (82) iz Kruščice kod Arilja.

– Duže od pola veka bavim se izradom licidera, koje s lakoćom pravim i u poznim godinama, uz sve druge kućne poslove. Došla sam izdaleka jer me ovaj vašar pomalo seća na nekadašnje seoske vašare, s tim što su planinska sela gotovo opustela, sve je manje stanovnika, pa su i vašari ugašeni. Eto, u mom zaseoku Zimonjići u Kruščici kada sam se udala živelo je 60 ljudi u devet domaćinstava. U ovo vreme tu živim samo ja – kaže Vida Zimonjić, verna porodičnom zanatu.

Sa iglama i predivom u rukama na vašaru je bila zlatiborska pletilja Milijana Matović, koja plete već 55 godina. Kaže da ih je nekad u Sirogojnu Dobrila Smiljanić sve naučila pletenju.

– Nas hiljade pletilja bilo je kad je svet znao za Dobrilu i džempere „Sirogojno”, a sada plete samo nekoliko žena – reče Milijana.

Ručno pravljene drvene čuture iz bajinobaštanskog kraja izložio je proizvođač Milorad Radovanović. U tom zanatu, srećom, ima naslednika, radi i njegov sin Mladen, koji poseduje sertifikat dobijen od Ministarstva privrede.

– Naš zanat još opstaje, videćemo da li će i unuk da pravi čuture. Nažalost, mnogi stari zanati u Srbiji su u padu – kaže Radovanović.

Iz Zlakuse, sela poznatog po najboljim zemljanim loncima i viševekovnom lončarskom zanatu zaštićenom od Uneska, na vašar u Sirogojno došao je iskusni majstor lončar Mileta Lazić. Poručuje da u ovo doba treba odvojiti izvornu ručnu proizvodnju ove grnčarije od mašinske, koja je sve prisutnija, predstavlja se kao zlakuska, a uništava tradiciju.

Ručno rađenu narodnu nošnju ovde je izložila Milka Savić, vrsna domaćica iz Mirosaljaca kod Arilja, koja se uz niz poslova bavi i izradom narodih nošnji.

– Da se uradi jedan jelek treba par dana, za muški je potrebno više vremena. Najviše radimo posao po narudžbi i meri, za razne manifestacije. Kod nas imamo izložbeni prostor u kome gosti kada dođu mogu ovo da vide i kupe što žele – izjavila je Savićeva.

Od pomoći zanatlijama je Muzej „Staro selo” iz Sirogojna, koji od osnivanja sarađuje s njima radeći na očuvanju davnašnjih zanimanja.

– Stari zanati ovog kraja, naravno, dele sudbinu planinskih sela, s tim što muzej uporno nastoji da ono što je sačuvano bude održivo i ti proizvodi nađu primenu. Tržište još traži zanatske rukotvorine, otuda i ovo predstavljanje tradicionalnih veština. Ovde zanatlije razmenjuju iskustva i sarađuju sa našim kustosima, sve u cilju da žive njihove tradicionalne proizvodnje – kaže organizatorka vašara Ruža Zimonjić Kljajić iz Muzeja „Staro selo”.