Периферијски заљубљеници у коње

Зрењанин – Душан Даља има 65 година, а међу породичним сликама има и једну већ пожутелу на којој он, као дечак, седи у сулкама и држи узде пунокрвног касача. Тако Душан „документује” да се са коњима дружи од најранијег детињства. Отац Јовица му се доселио из Добрице код Алибунара у Кикинду, где је наставио да се бави коњарством и основао коњички клуб, а Душан се са породицом преселио у Зрењанин 1994. Једно време није имао услова да држи коње, и каже да му је то био најтежи период у животу. Чим је узмогао, купио је кућу – салаш на крају града, према селу Михајлову, и ту је подигао импровизоване штале. Душан је годинама држао касаче за трке сулкама, а грло Далф му је донело низ победничких пехара. Данас има кобилу Денору и пастува Далија, који се више не такмиче и служе само за приплод.

– Долажење до квалитетних грла кроз приплод јефтиније од гајења тркача, с обзиром на то да ови други троше више хране. А с обзиром на моје године, ово ми више одговара од јурцања по хиподромима. Ми који се бавимо коњарством на овом нивоу смо чисти ентузијасти и нити имамо, нити очекујемо икакву зараду. Идеал нам је да барем покријемо све трошкове – каже нам Душан и додаје да му је пензија једини „обртни капитал”.

Душанову страст према коњима дели и његов комшија на зрењанинској периферији Леополд Рили који је претходно дуго узгајао расне псе.

– На известан начин, сада обнављам породичну традицију. Након Првог светског рата мој деда Андрија се доселио у Тител. Ту је грађен мост преко Тисе, због чега је он набавио 20 пари коња киријаша који су киријали на Тиси – прича нам Леополд, заљубљеник у касаче.

Овим коњарима са краја града представља уживање да у хладовини препричавају доживљаје које су имали са својим љубимцима, да им сами чисте копита, и поткивају их, јер ковача више нема. Кажу како се радују и када им млади коњ стаса да 1.000 метара претрчи за 1,5 минут. То је предуслов и најава да би могао да крене путем будућег шампиона, путем који је неизвестан и дуг. Јер, није довољно обезбедити само квалитетну детелину, кукуруз и зоб, сада постоји мноштво препарата без којих је неизводљиво одгајити висококвалитетно грло.

Уз то, Зрењанин нема ни хиподром. Коњари са Граднулица гумна, како зову овај део града, кажу да су нашли простор у такозваној фазанској шуми, и да им сада треба подршка градских власти. Сада тренирају коње по такозваним ленијама око Зрењанина, односно уским путевима који воде у атар.