Periferijski zaljubljenici u konje

Zrenjanin – Dušan Dalja ima 65 godina, a među porodičnim slikama ima i jednu već požutelu na kojoj on, kao dečak, sedi u sulkama i drži uzde punokrvnog kasača. Tako Dušan „dokumentuje” da se sa konjima druži od najranijeg detinjstva. Otac Jovica mu se doselio iz Dobrice kod Alibunara u Kikindu, gde je nastavio da se bavi konjarstvom i osnovao konjički klub, a Dušan se sa porodicom preselio u Zrenjanin 1994. Jedno vreme nije imao uslova da drži konje, i kaže da mu je to bio najteži period u životu. Čim je uzmogao, kupio je kuću – salaš na kraju grada, prema selu Mihajlovu, i tu je podigao improvizovane štale. Dušan je godinama držao kasače za trke sulkama, a grlo Dalf mu je donelo niz pobedničkih pehara. Danas ima kobilu Denoru i pastuva Dalija, koji se više ne takmiče i služe samo za priplod.

– Dolaženje do kvalitetnih grla kroz priplod jeftinije od gajenja trkača, s obzirom na to da ovi drugi troše više hrane. A s obzirom na moje godine, ovo mi više odgovara od jurcanja po hipodromima. Mi koji se bavimo konjarstvom na ovom nivou smo čisti entuzijasti i niti imamo, niti očekujemo ikakvu zaradu. Ideal nam je da barem pokrijemo sve troškove – kaže nam Dušan i dodaje da mu je penzija jedini „obrtni kapital”.

Dušanovu strast prema konjima deli i njegov komšija na zrenjaninskoj periferiji Leopold Rili koji je prethodno dugo uzgajao rasne pse.

– Na izvestan način, sada obnavljam porodičnu tradiciju. Nakon Prvog svetskog rata moj deda Andrija se doselio u Titel. Tu je građen most preko Tise, zbog čega je on nabavio 20 pari konja kirijaša koji su kirijali na Tisi – priča nam Leopold, zaljubljenik u kasače.

Ovim konjarima sa kraja grada predstavlja uživanje da u hladovini prepričavaju doživljaje koje su imali sa svojim ljubimcima, da im sami čiste kopita, i potkivaju ih, jer kovača više nema. Kažu kako se raduju i kada im mladi konj stasa da 1.000 metara pretrči za 1,5 minut. To je preduslov i najava da bi mogao da krene putem budućeg šampiona, putem koji je neizvestan i dug. Jer, nije dovoljno obezbediti samo kvalitetnu detelinu, kukuruz i zob, sada postoji mnoštvo preparata bez kojih je neizvodljivo odgajiti visokokvalitetno grlo.

Uz to, Zrenjanin nema ni hipodrom. Konjari sa Gradnulica gumna, kako zovu ovaj deo grada, kažu da su našli prostor u takozvanoj fazanskoj šumi, i da im sada treba podrška gradskih vlasti. Sada treniraju konje po takozvanim lenijama oko Zrenjanina, odnosno uskim putevima koji vode u atar.