Берлускони у нападу на Европу

Рим, 3. септембра – Берлусконијева борба у сузбијању критика италијанској влади кулминирала је сукобом са Европском унијом управо уочи обележавања седамдесет година од почетка Другог светског рата у Гдањску.

Споразум Италије и Либије поводом решавања проблема илегалне имиграције са афричког континента као и нови Закон о безбедности у Италији недавно су наишли на озбиљне критике Цркве али и Европске уније.

На основу поменутог споразума седамдесет имиграната на путу ка италијанској обали претходне недеље одбијено је и враћено према обалама Либије због чега је портпарол Европске комисије Денис Абот затражио од влада Италије и Малте информације и објашњење.

Оно што је ипак разјарило Берлусконија и навело га да запрети Бриселу била је додатна изјава портпарола председника Европске комисије Жозе-Мануела Бароса, Јоханеса Лајтенбергера. Изјава се односила на оптужбу коју је Кавалијере подигао против италијанског листа „Република” и „Нувел опсерватер” у којој се наводи да је циљ Европе да брани „слободу говора”. Лајтенбергер је истакао и да је слобода говора „гаранција и најбитнија вредност Европске уније. „Берлускони је, како истиче италијанска штампа, овакав коментар портпарола председника Европске комисије протумачио као директну критику на његову владу. „Или ће се критике појединачних европских комесара према италијанској влади прекинути или ћемо ставити вето на функционисање Европске уније”, изјавио је италијански премијер приликом посете Гдањску. „Ради се о проблему који ћу изнети на следећем састанку Савета Европе. Уколико се не прецизира да комесари и портпароли комесара не могу јавно да интервенишу поводом различитих тема нећемо дати наш глас и тиме ћемо блокирати функционисање Европског савета.” Берлускони је додао и да ће тражити оставку свих оних комесара који наставе са таквим понашањем.

Након овакве претње, први који је реаговао био је управо Денис Абот који је истакао да Европска комисија никако није желела да критикује италијанску владу: „Објаснио сам да тражити објашњења и информације представља нормалну процедуру”, изјавио је Абот. „Објашњења апсолутно не треба интерпретирати као критику”, једнако је истакао Лајтенбергер. Како и сам изјављује, да би Европа могла да пружи помоћ неопходно је да поседује све релевантне информације.

У званичном извештају Лајтенбергер је напоменуо да Европска комисија сарађује са Италијом као и увек на објективан и лојалан начин, као што то чини и са свим осталим европским државама. Из Брисела истичу да нема потребе стварати полемике; циљ је развијати што већу сарадњу и солидарност на европском нивоу.

Италијански медији на челу са управо оптуженим листом „Ла Република” истичу да је „Кавалијере” искористио прави моменат како би сузбио критике које произилазе и из Брисела: имајући у виду да је председнику Европске комисије Барозу неопходан италијански глас како би обновио свој мандат на скорашњим изборима, Берлускони није оклевао да ућутка све оне који из Брисела критикују његову владу. Познато је да се управо Берлускони хвалио да је и сам заслужан што је председник Европске комисије управо Мануел Барозо.

Берлусконијев напад на Брисел не представља ипак ништа ново: пре само годину дана италијански премијер упутио је оштре критике европским комесарима али га је тада одлучно опоменуо управо председник Европске комисије: „Ми представљамо независну институцију а не секретаријат држава чланица.” Недостатак реакције приликом последњег инцидента истиче деликатност ситуације у којој се Барозо тренутно налази: уколико би одговорио на напад ризиковао би столицу док би његова ћутња могла да се протумачи као немоћност и зависност од италијанског премијера. „Ниједан премијер се до сада није усудио да јавно затражи оставку европских комесара зато што ни нема могућности да то оствари. Сва европска конструкција се базира на независности Европске комисије од појединачних националних влади. Напад на аутономију Комисије представља напад на само срце Европе: верујем да је италијански премијер врло вешто одабрао своју мету”, изјавио је Мартин Шулц, лидер групе социјалиста у Европском парламенту, кога је управо Берлускони 2003. за време председавања Италије Европском унијом, назвао надзорником у нацистичким логорима. Шулц је апеловао и на председника Европске комисије да одмах реагује на овакав скандалозан напад на Европу и њене институције.

Из седишта италијанске владе, Палате Киђи, изразили су задовољство након објашњења портпарола Бароза. Ипак критике на последњи Берлусконијев напад се не смирују: Мартин Шулц дефинише Берлусконијев поступак још једним примером његовог „антиевропског духа” док је један од представника италијанске опозиције Антонио ди Пјетро затражио од Берлусконија налаз од психијатра. 

Након што су се полемике између италијанске владе и Брисела смириле портпарол председника Европске комисије, Лајтенбергер истакао је ипак: „Сви портпароли представљају микрофоне политичког живота Комисије која је колегијалан орган. Немају потребу за посебним заштитама јер су за своје поступке одговорни само европским комесарима.”