Berluskoni u napadu na Evropu

Rim, 3. septembra – Berluskonijeva borba u suzbijanju kritika italijanskoj vladi kulminirala je sukobom sa Evropskom unijom upravo uoči obeležavanja sedamdeset godina od početka Drugog svetskog rata u Gdanjsku.

Sporazum Italije i Libije povodom rešavanja problema ilegalne imigracije sa afričkog kontinenta kao i novi Zakon o bezbednosti u Italiji nedavno su naišli na ozbiljne kritike Crkve ali i Evropske unije.

Na osnovu pomenutog sporazuma sedamdeset imigranata na putu ka italijanskoj obali prethodne nedelje odbijeno je i vraćeno prema obalama Libije zbog čega je portparol Evropske komisije Denis Abot zatražio od vlada Italije i Malte informacije i objašnjenje.

Ono što je ipak razjarilo Berluskonija i navelo ga da zapreti Briselu bila je dodatna izjava portparola predsednika Evropske komisije Žoze-Manuela Barosa, Johanesa Lajtenbergera. Izjava se odnosila na optužbu koju je Kavalijere podigao protiv italijanskog lista „Republika” i „Nuvel opservater” u kojoj se navodi da je cilj Evrope da brani „slobodu govora”. Lajtenberger je istakao i da je sloboda govora „garancija i najbitnija vrednost Evropske unije. „Berluskoni je, kako ističe italijanska štampa, ovakav komentar portparola predsednika Evropske komisije protumačio kao direktnu kritiku na njegovu vladu. „Ili će se kritike pojedinačnih evropskih komesara prema italijanskoj vladi prekinuti ili ćemo staviti veto na funkcionisanje Evropske unije”, izjavio je italijanski premijer prilikom posete Gdanjsku. „Radi se o problemu koji ću izneti na sledećem sastanku Saveta Evrope. Ukoliko se ne precizira da komesari i portparoli komesara ne mogu javno da intervenišu povodom različitih tema nećemo dati naš glas i time ćemo blokirati funkcionisanje Evropskog saveta.” Berluskoni je dodao i da će tražiti ostavku svih onih komesara koji nastave sa takvim ponašanjem.

Nakon ovakve pretnje, prvi koji je reagovao bio je upravo Denis Abot koji je istakao da Evropska komisija nikako nije želela da kritikuje italijansku vladu: „Objasnio sam da tražiti objašnjenja i informacije predstavlja normalnu proceduru”, izjavio je Abot. „Objašnjenja apsolutno ne treba interpretirati kao kritiku”, jednako je istakao Lajtenberger. Kako i sam izjavljuje, da bi Evropa mogla da pruži pomoć neophodno je da poseduje sve relevantne informacije.

U zvaničnom izveštaju Lajtenberger je napomenuo da Evropska komisija sarađuje sa Italijom kao i uvek na objektivan i lojalan način, kao što to čini i sa svim ostalim evropskim državama. Iz Brisela ističu da nema potrebe stvarati polemike; cilj je razvijati što veću saradnju i solidarnost na evropskom nivou.

Italijanski mediji na čelu sa upravo optuženim listom „La Republika” ističu da je „Kavalijere” iskoristio pravi momenat kako bi suzbio kritike koje proizilaze i iz Brisela: imajući u vidu da je predsedniku Evropske komisije Barozu neophodan italijanski glas kako bi obnovio svoj mandat na skorašnjim izborima, Berluskoni nije oklevao da ućutka sve one koji iz Brisela kritikuju njegovu vladu. Poznato je da se upravo Berluskoni hvalio da je i sam zaslužan što je predsednik Evropske komisije upravo Manuel Barozo.

Berluskonijev napad na Brisel ne predstavlja ipak ništa novo: pre samo godinu dana italijanski premijer uputio je oštre kritike evropskim komesarima ali ga je tada odlučno opomenuo upravo predsednik Evropske komisije: „Mi predstavljamo nezavisnu instituciju a ne sekretarijat država članica.” Nedostatak reakcije prilikom poslednjeg incidenta ističe delikatnost situacije u kojoj se Barozo trenutno nalazi: ukoliko bi odgovorio na napad rizikovao bi stolicu dok bi njegova ćutnja mogla da se protumači kao nemoćnost i zavisnost od italijanskog premijera. „Nijedan premijer se do sada nije usudio da javno zatraži ostavku evropskih komesara zato što ni nema mogućnosti da to ostvari. Sva evropska konstrukcija se bazira na nezavisnosti Evropske komisije od pojedinačnih nacionalnih vladi. Napad na autonomiju Komisije predstavlja napad na samo srce Evrope: verujem da je italijanski premijer vrlo vešto odabrao svoju metu”, izjavio je Martin Šulc, lider grupe socijalista u Evropskom parlamentu, koga je upravo Berluskoni 2003. za vreme predsedavanja Italije Evropskom unijom, nazvao nadzornikom u nacističkim logorima. Šulc je apelovao i na predsednika Evropske komisije da odmah reaguje na ovakav skandalozan napad na Evropu i njene institucije.

Iz sedišta italijanske vlade, Palate Kiđi, izrazili su zadovoljstvo nakon objašnjenja portparola Baroza. Ipak kritike na poslednji Berluskonijev napad se ne smiruju: Martin Šulc definiše Berluskonijev postupak još jednim primerom njegovog „antievropskog duha” dok je jedan od predstavnika italijanske opozicije Antonio di Pjetro zatražio od Berluskonija nalaz od psihijatra. 

Nakon što su se polemike između italijanske vlade i Brisela smirile portparol predsednika Evropske komisije, Lajtenberger istakao je ipak: „Svi portparoli predstavljaju mikrofone političkog života Komisije koja je kolegijalan organ. Nemaju potrebu za posebnim zaštitama jer su za svoje postupke odgovorni samo evropskim komesarima.”