Оба табора за независност Косова

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 3. јануара – Спољна политика почиње чим изађем из своје куће, јер из топлог кутка прелазим у ледени амбијент, каже један од овдашњих критичара глобалног курса САД, који ће вечерас у Ајови учествовати на првом предизборном тесту изгледа претендената за шефа Беле куће. Хоће рећи – много нам је, упркос локалним изазовима, пријатније на домаћем тлу него на неком од туђих терена, где је Американцима "хладно око срца" и кад сами тамо "пале ватру" и "усијавају атмосферу". Аспиранти за председничку функцију, њих 17, уклапају се у такав распоред температурних крајности. Огњем и ледом засипају низ спољних деликатности како би подстакли ентузијазам бирача, често равнодушних према збивањима која им не ремете уобичајени комфор.

Свет је, чини се, овде – мањи од потреба избора. У прву лигу интересовања споља се махом пробија оно што се доживљава као "далека, али наша, ствар коју тамо бране наши момци". На изборни успех се, стога, рачуна усавршавањем приступа према два главна бојишта – у Ираку и Авганистану.

Да би спољни изазов постао домаћа брига потребна је висока доза идентификације с њим – да буде терористички акт који оживљава трауме претрпљене 11. септембра 2001. у атентатима путничким авионима на Њујорк и Вашингтон или да буде велика драма која потреса амерички приступ свету, као што је прошле недеље било убиство пакистанске политичарке Беназир Буто, у чије је потезе Вашингтон полагао велике наде.

Ако неко није део од "виталног значаја за Америку", не може да рачуна да ће ући у реторику предизборне кампање, сугеришу познаваоци, уз напомену да се често испостављало да је многима бивало боље кад су остали изван тих надметања. Јер овдашње предизборне кампање могу да ка спољној политици усмере, по правилу, једино туђе кризе, а ако су хроничне – онда кад дођу до "новог врхунца". У новом филму "Рат Чарлија Вилсона" описује се смењивање занемаривања и жестоког ангажмана САД у Авганистану, где главне полуге, према истинитим догађајима, повлаче личности које интерпретирају Том Хенкс, Џулија Робертс и Филип Симор Хофман.

"Косовско питање"

Можда ће холивудске звезде једног дана одиграти улоге актера сличних врлудања око Космета. "Косовско питање" тренутно није америчка предизборна тема, јер готово цео спољнополитички простор попуњава Ирак, констатује у изјави за наш лист и овдашњи експерт Обрад Кесић.

Приоритет се, у преосталом делу тог домена, успоставља "од кризе до кризе", каже и подсећа да се до тог нивоа пробио још Иран, а сада и Пакистан. "Дакле, само кад негде нешто крупно избије, то постаје предизборна тема", наставља Кесић и додаје да би Косово могло да се уврсти на ту листу ако дође до "најављеног проглашавања независности покрајине уз америчко признавање и дела ЕУ". Ако то постане и међународни проблем, као што може да се претпостави, постаће и предмет овдашње предизборне дебате, оцењује он.

Космет су за готово годину дана кампање, колико сећање служи, поменули једино Хилари Клинтон и Рудолф Ђулијани – који важе за фаворите демократа и републиканаца – обоје у прилог независности. Остали председнички претенденти – као што су демократе Џон Едвардс и Барак Обама или републиканци Мајкл Хакеби и Мит Ромни – "пропуштају сада шансу да на косовском питању истовремено нападну курсеве и Бушове администрације и Хилари Клинтон", сматра Кесић, асоцирајући на врло спорна изјашњавања и садашњег председника и бивше прве даме у прилог нападу на Ирак и санкцијама према Ирану. "Користило би им, али, нажалост, досад нису посветили довољно пажње Косову."    

Неулазак "косовског питања" у врх спољнополитичких преокупација америчких председничких аспираната Кесић објашњава као последицу  чињенице да "Косово није међу виталним, главним интересима" САД. "Успон у том смислу може да се очекује", наставља, "као и у случајевима Ирана и Пакистана, тек ако избије нека криза, као што би била одлука о признавању независности Косова".

Према досадашњим оценама у дипломатским круговима, демократе би – да су после Била Клинтона задржале власт – "већ решиле косовски проблем јер га сматрају својим спољнополитичким успехом" постигнутим бомбардовањем бивше СРЈ, у пролеће 1999. Нема сумње да би, ако неизвесност потраје и ако би била изабрана, потезе ка независности покрајине убрзала и Хилари Клинтон, чији су изборни саветници Мадлен Олбрајт, Ричард Холбрук…

Кад крајем следећег јануара било ко од садашњих претендената преузме врховну дужност од Буша, чекаће га големи проблеми, слажу се познаваоци. Изборни победник мораће, по њима, да просто "преоре" претходникову заоставштину, у покушају да поврати уздрмани међународни престиж Америке и нарасло неповерење у њене поступке, често практиковане не само без уважавања мишљења других, па и њених савезника, него и без основа (као кад је тврдила да Ирак поседује оружје за масовно уништавање и одржава присне односе са Ал Каидом).

Специфична невоља је у околности да већина председничких аспираната – нема довољно искуства у спољној политици. Такав недостатак је Клинтонова замерила свом главном страначком ривалу Обами, на шта јој је он узвратио опаском да ни она као "прва дама" није била у прилици да искуси реална искушења у односима са иностранством. "Нема тај појма о спољној политици", примедба је која се често ставља на рачун учесника у "маратону" с циљем у Белој кући. Од њих 17, само тројица имају стварно искуство у том ресору – републиканац Џон Мекејн и демократе Бил Ричардсон и Џозеф Бајден. У том трију једино је Мекејн међу фаворитима, где му шансе смањује околност да би, као човек који је закорачио у осму деценију живота, био најстарији амерички председник у првом мандату.

Квалификованост за спољну политику је, међутим, ретко била кључ који отвара врата за шефовање Белом кућом, забележио је Ројтерс. Чешће су такви специјалисти бивали поражени него што су стизали до тријумфаторског трона, рачуна британска агенција.

Познавање светске ситуације је бирачима мање важно од карактера кандидата, прича Мајкл Димок из Истраживачког центра Пју. Кад Американци гласају о спољнополитичким квалитетима председничких претендената, они више воде рачуна шта он у том домену мисли уопште узев него како се изјашњава о појединим иностраним питањима, прецизира Брајан Дарлинг из Фондације Херитиџ. Па подсећа да је од 1980. досад од кандидата који су први пут учествовали на председничким изборима само Џорџ Буш старији имао искуство у спољној политици, а да је, уз Џимија Картера (каснијег добитника Нобелове награде за мир) једини који није успео да буде реизабран, за разлику и од свог сина, садашњег шефа Беле куће, који је други мандат добио упркос утврђеним грешкама и заблудама у војном походу на Ирак, марта 2003.

Кандидати за председника САД углавном стичу искуство у руковођењу овдашњим савезним државама, каже Кен Стајн, професор историје Блиског истока из Атланте. Недостатак њиховог увида у спољну политику представља опасност, јер локална питања гуше дебату о томе како САД треба да поступају у међународним пословима, додаје. И наглашава да – "никако није добро то што у време глобализованог света кандидати не разумеју различите системе све док не ступе на председничку дужност".

Док се спољнополитички неприпремљени шеф Беле куће упозна са светским плурализмом, већ му дође време да се припреми за следеће изборе у којима ће, као и сада – одлучивати опредељења о економији, здравству, образовању и порезима. Уз Ирак и Авганистан, који се доживљавају као "унутрашња питања на страном терену".

Оригиналности Едвардса и Обаме

Демократски претендент Џон Едвардс се управо на том спољном полигону супротставио не само Бушовој администрацији него и страначким ривалима. За разлику од Клинтонове и Обаме, који су за "поступност", он се заложио за убрзано повлачење трупа САД из Ирака, чак и дела који би тренирао тамошње снаге – које би упутио у околне центре.

Републиканци углавном истичу важност борбе против тероризма, останак у Ираку "до победе" и оштрији наступ према "нуклеаризацији" Техерана, за који Бела кућа предлаже и акције за промену "теократског режима". Обама, демократски сенатор из Илиноиса (где је највећа концентрација српске дијаспоре, за коју чујемо да има развијене односе с његовим штабом), предлаже низ нових приступа. Уз остало тражи, што се овде врло ретко чује, да САД уђу у преговоре с тим делом Бушове "осовине зла" и да одустану од претензија да мењају иранско уређење ако Иран "престане да се меша у ирачке ствари и пристане на сарадњу на антитерористичком и нуклеарном пољу".

Подаље од "високе политике", грађани Ајове исказују своја мишљења о томе шта подразумевају под спољном политиком. "Морамо да имамо добре дипломатске односе с другим земљама да бисмо били безбедни", изјавила је Констанс Кавана. Таква врста безбедности, рекло би се, није званично још довољно разрађена.

-----------------------------------------------------------

Кесић: Српски лоби није довољно активан

Вашингтон, 3. јануара - Колико лоби утиче на опредељивање, или бар реторику, председничких кандидата у САД? Једну од могућних верзија износи, за наш лист, вашингтонски специјалиста Обрад Кесић.

"Прича о свим изборима у Америци почиње око финансија. Није довољно само имати донаторе, зато што свака заједница има више донатора за више кандидата", каже Кесић.

Дешава се, да "једна страна претеже, у косовском случају на албанску страну". То се код Ђулијанија, на пример, догађа из финансијских (а Клинтонова из политичких) разлога, зато што га албанска заједница у Њујорку традиционално материјално подржава".

"Прилози кампањама утичу на политику кандидата, када се погледа у ширем контексту. Кандидати неће толико да се залажу за једну страну ако имају донаторе и с једне и с друге стране", наставља дописников саговорник.

Било би важно, каже, да се српска заједница укључи у такву сарадњу са свим кандидатима а нарочито с главним претендентима за председника САД. "Раније је подржавала аспиранте који нису имали изгледа за победу", додаје. "У интересу српске заједнице је да међу демократама подрже Едвардса и Обаму а са републиканке - Хакебија и Ромнија".