И „га­ле­бо­ви” су ле­те­ли за Га­да­фи­ја

Пу­ков­ник Мо­а­мер ел Га­да­фи пр­вог сеп­тем­бра за­ко­ра­чио је у пе­ту де­це­ни­ју упра­вља­ња Ли­би­јом, па су се про­те­клих да­на у вре­лом Три­по­ли­ју ви­јо­ри­ле хи­ља­де зе­ле­них за­ста­ви­ца и ша­ре­ни­ле хи­ља­де сли­ка ли­биј­ског во­ђе. Све­ча­но оки­ће­ни град но­ћу су оба­сја­ва­ле хи­ља­де де­кор си­ја­ли­ца. Ви­ше од по­ла ми­ли­о­на љу­ди ве­се­ли­ло се буч­но на ули­ца­ма, а у ве­ли­кој вој­ној па­ра­ди, де­лу не­за­пам­ће­не про­сла­ве ко­ја је мно­ге под­се­ти­ла на отва­ра­ње Олим­пиј­ских ига­ра, уче­ство­вао је и еше­лон про­фе­си­о­нал­них ста­ре­ши­на Вој­ске Ср­би­је, са пот­пу­ков­ни­ком Ми­ли­во­јем Па­јо­ви­ћем на че­лу, на­чел­ни­ком шта­ба Гар­де. Као ва­зду­шна по­др­шка и увод у па­ра­ду, три хе­ли­коп­те­ра су но­си­ла за­ста­ву Ли­би­је, сли­ку Га­да­фи­ја и за­ста­ву Африч­ке уни­је. Атрак­тив­не фи­гу­ре из­над Три­по­ли­ја из­во­ди­ле су „Стре­ле” из ита­ли­јан­ског ва­зду­хо­плов­ства, ис­пу­шта­ју­ћи ус­пут дим ко­ји је на не­бу на­сли­као апе­нин­ску тро­бој­ку, али и че­ти­ри ави­о­на „га­леб Г-2” из акро-гру­пе „Старс”!

– По­сле тро­днев­них при­пре­ма, 29. ав­гу­ста по­ле­те­ли смо са Ба­тај­ни­це у Три­по­ли. Спре­ма­ли смо се крат­ко, јер смо ка­сно до­би­ли по­зив од Ли­би­ја­ца, али бу­ду­ћи да смо про­фе­си­о­нал­ци, ни­је нам био про­блем да се бр­зо уве­жба­мо. До са­мог по­чет­ка па­ра­де има­ли смо не­до­у­ми­це о ме­сту у по­рет­ку, му­зи­ци и уоп­ште о то­ме ка­ко из­гле­да је­дан де­фи­ле у арап­ском све­ту. Па­ра­да је ка­сни­ла ви­ше од два са­та. Че­ка­ли смо, по­стро­је­ни, од по­дне­ва до 19 ча­со­ва. Ипак, све смо пре­пре­ке пре­ва­зи­шли и на­сту­пи­ли на са­мом по­чет­ку ко­ло­не вој­ни­ка ду­ге де­сет ки­ло­ме­та­ра ис­пред нај­број­ни­је ар­ми­је – ли­биј­ске – ка­же пот­пу­ков­ник Па­јо­вић за „По­ли­ти­ку”.

(/Slika2)Са њи­ма су па­ра­ди­ра­ли пред­став­ни­ци ско­ро 100 ар­ми­ја, го­то­во свих зе­ма­ља Африч­ке уни­је, арап­ских др­жа­ва, Ру­си­је, Укра­ји­не, Грч­ке, Ита­ли­је... Фран­цу­зи су по­сла­ли ор­ке­стар из Ле­ги­је стра­на­ца, чи­ји су чла­но­ви за­јед­но са ли­биј­ским, еги­пат­ским, ита­ли­јан­ским и шкот­ским ко­ле­га­ма би­ли за­ду­же­ни за му­зи­ку.

– Иако је би­ло ра­ди­кал­них про­ме­на рит­ма му­зи­ке, до­го­во­ри­ли смо се да се др­жи­мо уоби­ча­је­ног ко­ра­ка Вој­ске Ср­би­је. По ме­ни, он је леп­ши и еле­гант­ни­ји и од ру­ског и од укра­јин­ског. За раз­ли­ку од њих, ми ви­ше по­ди­же­мо но­гу, сто­па­ло са­ви­ја­мо ви­ше ка тлу, а ко­рак је и ду­жи од ру­ског – об­ја­шња­ва Па­јо­вић.

По­ре­ђа­ни у пет вр­ста, 25 при­пад­ни­ка коп­не­не вој­ске, ва­зду­хо­плов­ства, про­тив­ва­зду­хо­плов­не од­бра­не и реч­не фло­ти­ле, мар­ши­ра­ли су пред­во­ђе­ни пот­пу­ков­ни­ком Па­јо­ви­ћем и пе­то­ри­цом гар­ди­ста у гар­диј­ским уни­фор­ма­ма, ко­ји су ви­со­ко из­над се­бе др­жа­ли пет ве­ли­ких за­ста­ва Ре­пу­бли­ке Ср­би­је. Кад су до­шли пред глав­ну ло­жу, гар­ди­сти су обо­ри­ли тро­бој­на зна­ме­ња Ре­пу­бли­ке под углом од 45 сте­пе­ни, ти­ме по­здра­вив­ши до­ма­ћи­на Га­да­фи­ја и ње­го­ве го­сте.

– Не­ких хи­ља­ду ко­ра­ка да­ље, на глав­ној ули­ци, при­ре­ди­ли смо ло­кал­ном ста­нов­ни­штву пра­во из­не­на­ђе­ње. У тре­нут­ку ка­да су не­бом за­и­гра­ли ави­о­ни Г-2, ми смо се сло­жно, сви до јед­ног, при­хва­ти­ли пе­сме и от­пе­ва­ли срп­ску хим­ну, „Бо­же прав­де”! Тај по­тез је на­и­шао на оп­ште оду­ше­вље­ње оку­пље­них гра­ђа­на, ко­ји су пре­по­зна­ли срп­ску вој­ску. Ина­че, има­ли смо при­ли­ку да чу­је­мо се­ћа­ња не­ко­ли­ци­не Ли­би­ја­ца ко­ји су се у до­ба СФРЈ шко­ло­ва­ли на бе­о­град­ској Вој­ној ака­де­ми­ји. И да­ље не­гу­ју ве­ли­ко при­ја­тељ­ство пре­ма Ср­би­ји – опи­су­је ат­мос­фе­ру у Три­по­ли­ју пот­пу­ков­ник Па­јо­вић.