I „ga­le­bo­vi” su le­te­li za Ga­da­fi­ja

Pu­kov­nik Mo­a­mer el Ga­da­fi pr­vog sep­tem­bra za­ko­ra­čio je u pe­tu de­ce­ni­ju upra­vlja­nja Li­bi­jom, pa su se pro­te­klih da­na u vre­lom Tri­po­li­ju vi­jo­ri­le hi­lja­de ze­le­nih za­sta­vi­ca i ša­re­ni­le hi­lja­de sli­ka li­bij­skog vo­đe. Sve­ča­no oki­će­ni grad no­ću su oba­sja­va­le hi­lja­de de­kor si­ja­li­ca. Vi­še od po­la mi­li­o­na lju­di ve­se­li­lo se buč­no na uli­ca­ma, a u ve­li­koj voj­noj pa­ra­di, de­lu ne­za­pam­će­ne pro­sla­ve ko­ja je mno­ge pod­se­ti­la na otva­ra­nje Olim­pij­skih iga­ra, uče­stvo­vao je i eše­lon pro­fe­si­o­nal­nih sta­re­ši­na Voj­ske Sr­bi­je, sa pot­pu­kov­ni­kom Mi­li­vo­jem Pa­jo­vi­ćem na če­lu, na­čel­ni­kom šta­ba Gar­de. Kao va­zdu­šna po­dr­ška i uvod u pa­ra­du, tri he­li­kop­te­ra su no­si­la za­sta­vu Li­bi­je, sli­ku Ga­da­fi­ja i za­sta­vu Afrič­ke uni­je. Atrak­tiv­ne fi­gu­re iz­nad Tri­po­li­ja iz­vo­di­le su „Stre­le” iz ita­li­jan­skog va­zdu­ho­plov­stva, is­pu­šta­ju­ći us­put dim ko­ji je na ne­bu na­sli­kao ape­nin­sku tro­boj­ku, ali i če­ti­ri avi­o­na „ga­leb G-2” iz akro-gru­pe „Stars”!

– Po­sle tro­dnev­nih pri­pre­ma, 29. av­gu­sta po­le­te­li smo sa Ba­taj­ni­ce u Tri­po­li. Spre­ma­li smo se krat­ko, jer smo ka­sno do­bi­li po­ziv od Li­bi­ja­ca, ali bu­du­ći da smo pro­fe­si­o­nal­ci, ni­je nam bio pro­blem da se br­zo uve­žba­mo. Do sa­mog po­čet­ka pa­ra­de ima­li smo ne­do­u­mi­ce o me­stu u po­ret­ku, mu­zi­ci i uop­šte o to­me ka­ko iz­gle­da je­dan de­fi­le u arap­skom sve­tu. Pa­ra­da je ka­sni­la vi­še od dva sa­ta. Če­ka­li smo, po­stro­je­ni, od po­dne­va do 19 ča­so­va. Ipak, sve smo pre­pre­ke pre­va­zi­šli i na­stu­pi­li na sa­mom po­čet­ku ko­lo­ne voj­ni­ka du­ge de­set ki­lo­me­ta­ra is­pred naj­broj­ni­je ar­mi­je – li­bij­ske – ka­že pot­pu­kov­nik Pa­jo­vić za „Po­li­ti­ku”.

(/Slika2)Sa nji­ma su pa­ra­di­ra­li pred­stav­ni­ci sko­ro 100 ar­mi­ja, go­to­vo svih ze­ma­lja Afrič­ke uni­je, arap­skih dr­ža­va, Ru­si­je, Ukra­ji­ne, Grč­ke, Ita­li­je... Fran­cu­zi su po­sla­li or­ke­star iz Le­gi­je stra­na­ca, či­ji su čla­no­vi za­jed­no sa li­bij­skim, egi­pat­skim, ita­li­jan­skim i škot­skim ko­le­ga­ma bi­li za­du­že­ni za mu­zi­ku.

– Iako je bi­lo ra­di­kal­nih pro­me­na rit­ma mu­zi­ke, do­go­vo­ri­li smo se da se dr­ži­mo uobi­ča­je­nog ko­ra­ka Voj­ske Sr­bi­je. Po me­ni, on je lep­ši i ele­gant­ni­ji i od ru­skog i od ukra­jin­skog. Za raz­li­ku od njih, mi vi­še po­di­že­mo no­gu, sto­pa­lo sa­vi­ja­mo vi­še ka tlu, a ko­rak je i du­ži od ru­skog – ob­ja­šnja­va Pa­jo­vić.

Po­re­đa­ni u pet vr­sta, 25 pri­pad­ni­ka kop­ne­ne voj­ske, va­zdu­ho­plov­stva, pro­tiv­va­zdu­ho­plov­ne od­bra­ne i reč­ne flo­ti­le, mar­ši­ra­li su pred­vo­đe­ni pot­pu­kov­ni­kom Pa­jo­vi­ćem i pe­to­ri­com gar­di­sta u gar­dij­skim uni­for­ma­ma, ko­ji su vi­so­ko iz­nad se­be dr­ža­li pet ve­li­kih za­sta­va Re­pu­bli­ke Sr­bi­je. Kad su do­šli pred glav­nu lo­žu, gar­di­sti su obo­ri­li tro­boj­na zna­me­nja Re­pu­bli­ke pod uglom od 45 ste­pe­ni, ti­me po­zdra­viv­ši do­ma­ći­na Ga­da­fi­ja i nje­go­ve go­ste.

– Ne­kih hi­lja­du ko­ra­ka da­lje, na glav­noj uli­ci, pri­re­di­li smo lo­kal­nom sta­nov­ni­štvu pra­vo iz­ne­na­đe­nje. U tre­nut­ku ka­da su ne­bom za­i­gra­li avi­o­ni G-2, mi smo se slo­žno, svi do jed­nog, pri­hva­ti­li pe­sme i ot­pe­va­li srp­sku him­nu, „Bo­že prav­de”! Taj po­tez je na­i­šao na op­šte odu­še­vlje­nje oku­plje­nih gra­đa­na, ko­ji su pre­po­zna­li srp­sku voj­sku. Ina­če, ima­li smo pri­li­ku da ču­je­mo se­ća­nja ne­ko­li­ci­ne Li­bi­ja­ca ko­ji su se u do­ba SFRJ ško­lo­va­li na be­o­grad­skoj Voj­noj aka­de­mi­ji. I da­lje ne­gu­ju ve­li­ko pri­ja­telj­stvo pre­ma Sr­bi­ji – opi­su­je at­mos­fe­ru u Tri­po­li­ju pot­pu­kov­nik Pa­jo­vić.