Витез од Србије

Пожаревац – Око 20.000 људи слиће се данас и сутра у Пожаревац на 46. Љубичевске коњичке игре, по многима трећи бренд Србије, одмах после Егзита и Гуче. Осим параде, трка, изложби, ликовне колоније, концерата и беседа, оно што привлачи највећи број љубитеља коња јесте Љубичевски вишебој, јединствено витешко надметање у свету, које ће у недељу, када је финале, можда добити и нову легенду.

Јер, титулу витеза до сада је пет пута освојио само тренер Раде Миловановић, а на корак до те славе је и актуелни шампион Даворин Живковић (32). Четири титуле, одмах нам каже, освојио је и његов пријатељ Синиша Стокић (48), који се такође такмичи ове године.

– Пожаревац ће бити мали за наше славље, није важно који ће да победи. Са Синишом је пао договор да ћемо јутро дочекати славећи на хиподрому и да ће онај који изгуби бити лични возач победника – каже нам кроз осмех актуелни витез, а онда на питање ко има више шансе да стане раме уз раме са легендом са опрезом одговара – године су на мојој страни, а искуство на његовој, видећемо...

Дочекао нас је у свом ресторану, логичног назива „Витез“, у којем почасно место заузимају пехари и медаље са досадашњих такмичења. Већ је са четири године јахао великог коња, а први пехар је стигао у 13. години, када је победио на пони тркама. Када је 1999. године победио на Љубичевском вишебоју био је најмлађи победник вишебоја од 1964. године. Од тада је плашт, сабљу, али и новчану награду која ове године није занемарљива, понео још четири пута.

– Када сам на коњу, нису ми паре у глави, већа је част постати витез – каже док позира поред пехара. Са немалом дозом самоуверености каже да ће се од сабље и плашта растати само на два дана, јер се он као актуелни шампион на отварању заклиње у име свих учесника Љубичевских коњичких игара и враћа сабљу и плашт. У топ форми је, додаје, као и његова кобила Вилда коју ће и ове године јахати. Упознали смо и Вилду, темпераментна, пунокрвни „Енглез“, не пушта сваког до себе...

Даворин нам објашњава како изгледа такмичење: вишебој има пет дисциплина – гађање топузом, стрелом и копљем у мету, сеча сабљом и курирско јахање, које је најтеже и зато што одлучује победника.

За вишебој се обично пријави око 25 такмичара, али шансу да постану витезови добија само 20 које бира тренер Раде Миловановић. После квалификација, осам најбољих улази у финале.

Било је и падова и повреда, признаје, а најдраматичнији тренутак је био 2004. године, када су у последњој дисциплини пали и он и коњ и на тридесетак секунди изгубили свест.

– Замислите тренутак када је на трибинама потпуни мук – победник лежи непомично у трави. Када смо устали, коњ крваве главе, ја са огреботинама и сав од траве, 15.000 људи је аплаудирало – присећа се док га питањима враћамо у детињство:

– Јашем од када знам за себе, а већ са осам сам почео да бежим на хиподром. Деда је имао коње. Ко то једном проба, више никада није исти. Та љубав уђе у крв. Родитељи то нису у почетку схватили – прича нам док прекорно гледа у маму Сунчицу (60) која за то време чупка нама невидљиве травке око цвећа посађеног на сваком кораку.

– Бојала сам се и да не запостави школу, а испало је јако добро што је отишао на хиподром. Није упао у лоше друштво, завршио је електротехничку школу, постао је радан и частан човек. Овај ресторан сам сама створила након смрти мужа, а Даворин сад наставља и шири посао. Још да га оженим... Имам и ћерку, Данијелу (35), којој је остао један испит на графичком дизајну у Новом Саду – прича нам с поносом, накратко прекидајући рад.

Кад је мама започела, не можемо а да не наставимо: кад ће свадба?

– Девојке га салећу на сваком кораку – убацује се Сунчица Живковић – једна телевизијска новинарка је чак хтела плашт да му узме.

– Ја мами стално говорим да за мене нема слободног термина. Ево, ресторан нам је распродат све до Нове године, па и тада – смеје се. – Тренутно имам девојку – каже, али и цитира део витешког кодекса – прави витез воли више жена...

Иако у колима слуша Цецу и омиљену песму „И опет си победио“, управо је завршио снимање спота Секе Алексић у којем са још двојицом момака глуми витезове који отимају принцезу.

– Слушам и Секу, волим музику – додаје и објашњава да су га ангажовали и у доста филмова.

Дан пред такмичење престају сви тренинзи, али то не значи да ће ићи у провод. Обично оде у цркву, а има и свој мали ритуал пре почетка боја – прекрсти се и пољуби буздован и пола у шали, пола у збиљи одрецитује песму која непогрешиво подиже трему код противника. Још нам каже да не зна да ли је то неки знак или не, али да му је рекордер по броју освојених бодова Малиша Вујчић рекао да је сањао да је победио са свих 15 поена...

Нека игре почну, а ко ће ући у легенду одлучиће срце у јунака и коња...