Лов на улич­не „про­да­ва­чи­це љу­ба­ви”

Ноћ је. Шу­ма из­ме­ђу КБЦ „Бе­жа­ниј­ска ко­са” и ауто­пу­та. Две оскуд­но оде­ве­не де­вој­ке сто­је на­до­мак гу­стог др­ве­ћа. Од­јед­ном, шкри­па коч­ни­ца на ме­тар од њих. Из цр­ног „гол­фа” с бе­о­град­ским та­бли­ца­ма из­ла­зе два мла­ди­ћа. Да­ме, по­сло­вич­но оба­зри­ве, на­да­ју се да су нај­зад до­че­ка­ле му­ште­ри­је. Али...

– До­бро ве­че. Ми смо из по­ли­ци­је... – за­бле­шта­ле су на ме­се­чи­ни знач­ке ко­је су мла­ди­ћи из­ва­ди­ли из џе­по­ва ле­жер­них спорт­ских ма­ји­ца. Не­ко­ли­ко ми­ну­та ка­сни­је „голф” до­би­ја још две пут­ни­це. Сне­жа­на (17) и Ана (19) ни­су се опи­ра­ле при­во­ђе­њу. Сне­жа­на, ко­ја је две го­ди­не „на ули­ци”, ста­ри је зна­нац по­ли­ца­ја­ца ко­је ве­че­рас ни­је пре­по­зна­ла, јер су се при­бли­жа­ва­ли из мра­ка. Пре при­во­ђе­ња, ус­пе­ла је да пру­жи „са­мо” јед­ну услу­гу ко­ју је на­пла­ти­ла хи­ља­ду ди­на­ра. За ве­че про­ме­не по че­ти­ри или пет му­ште­ри­ја.

Исто­вре­ме­но, ко­ји ки­ло­ме­тар да­ље, дру­га еки­па по­ли­ца­ја­ца у ци­ви­лу при­шла је чо­ве­ку од око 30 го­ди­на. По­чи­ње ру­тин­ска кон­тро­ла, па пре­трес. Го­спо­дин, ко­ји не кри­је ни­шта сум­њи­во по џе­по­ви­ма, об­ја­шња­ва ка­ко је, во­зе­ћи би­цикл, стао са­мо на мах код шу­ме да по­пи­је ма­ло во­де. Ту је, ве­ли, не­ко­ли­ко ми­ну­та. На­из­глед „не­ви­на” при­ча, али је ин­спек­тор­ка Дра­га­на Стар­че­вић ста­ви­ла „про­ла­зни­ку” до зна­ња да је пре­ви­део бит­ну ствар.

– Ка­ко ка­же­те да сте тек до­шли, кад вас на­ши љу­ди по­сма­тра­ју ви­ше од по­ла са­та?

Мо­мак оба­ра по­глед. За­муц­ку­ју­ћи, упор­но по­на­вља сво­ју при­чу, ко­ја све не­у­бе­дљи­ви­је де­лу­је. По­себ­но кад је сти­гао „голф” са Сне­жа­ном и Аном, ко­је су по­твр­ди­ле да је реч о во­а­је­ру ко­ји че­сто по­сма­тра „про­да­ва­чи­це љу­ба­ви” с кли­јен­ти­ма у шу­ми. Још ви­ше се спе­тљао ка­да су се у тре­ћем ауто­мо­би­лу по­ја­ви­ли по­ли­цај­ци ко­ји су га др­жа­ли на оку.

(/Slika2)Та во­зи­ла ко­ри­сте при­пад­ни­ци од­се­ка за су­зби­ја­ње про­сти­ту­ци­је По­ли­циј­ске упра­ве за град Бе­о­град.

– У ак­ци­ју увек иде­мо ци­вил­ним ко­ли­ма. Улич­не про­сти­тут­ке пам­те тип ауто­мо­би­ла, бо­ју, па и бро­је­ве та­бли­ца – об­ја­шња­ва Стар­че­ви­ће­ва.

За по­тре­бе за­дат­ка, она и ње­не ко­ле­ге об­у­че­ни су нео­ба­ве­зно. Фир­ми­ра­на ма­ји­ца са шљо­ки­ца­ма и фар­мер­ке на њој те­шко да би на­ве­ле на по­ми­сао да је реч о вр­хун­ској по­ли­цај­ки, ко­ја у дам­ској тор­би­ци др­жи слу­жбе­ни пи­штољ, ли­си­це и знач­ку.

Па­тро­ли­ра­ње се на­ста­вља „че­шља­њем” гу­стог, ви­со­ког ра­сти­ња крај ауто­пу­та пре­ма Сур­чи­ну. Ду­га све­тла фа­ро­ва не от­кри­ва­ју те­ла скри­ве­на ме­ђу ста­бли­ма. Иде­мо пре­ма „Ман­це­о­вом мо­сту”, по­сле бен­зин­ске пум­пе на пу­ту за Но­ви Сад. По­ли­ца­јац ко­ји упра­вља во­зи­лом об­ја­шња­ва ка­ко се у овим за­ба­че­ним кра­је­ви­ма до­га­ђа и да по­ли­цај­ци не за­тек­ну про­сти­тут­ке с кли­јен­ти­ма, већ љу­бав­не па­ро­ве ко­ји шу­му оби­ла­зе истим „по­слом”. За­бу­на се бр­зо ре­ша­ва.

– Од­мах им узме­мо лич­не кар­те. Ако обо­је зна­ју по­дат­ке о оном дру­гом, уз до­дат­ну про­ве­ру, уста­но­ви­мо да је реч о мла­ди­ћу и де­вој­ци – при­ча по­ли­ца­јац.

Од­јед­ном, за­ти­че­мо круп­ни­ју де­вој­ку не баш атрак­тив­ног из­гле­да ка­ко сто­ји на­сред ауто­пу­та у ма­ји­ци са ду­бо­ким из­ре­зом.

– То је Иза­бе­ла. Има де­вет­на­ест го­ди­на. Не­ко­ли­ко пу­та је при­во­ђе­на. Ра­ни­је је ра­ди­ла код „Ман­цеа”. Сад се пре­ме­сти­ла, ве­ро­ват­но за­то што је би­ла на „те­ри­то­ри­ји” дру­гог ма­кроа ко­ме ни­је пла­ћа­ла за ста­ја­ње у ње­го­вој зо­ни – об­ја­шња­ва Стар­че­ви­ће­ва.

Пар­ки­ра­мо се ис­пред Иза­бе­ле и из­ла­зи­мо из ко­ла.

– Јао, љу­ди, не­ма по­ла са­та ка­ко сам до­шла. Хте­ла сам да од­ра­дим две-три „шља­ке” и да се вра­тим так­си­јем гај­би – на­ив­но се бра­ни од по­ли­ца­ја­ца.

(/Slika3)Зна да не­ма из­го­во­ра. За­те­че­на на де­лу, мо­ра­ће у ста­ни­цу. Сле­ди да­ва­ње из­ја­ва и су­срет са су­ди­јом за пре­кр­ша­је. А по­том – нов­ча­на ка­зна, или за­твор до 30 да­на.

У ко­ли­ма по­чи­ње нео­ба­ве­зни раз­го­вор.

– За­што се ба­виш овим „по­слом”? – пи­та Стар­че­ви­ће­ва у то­ку во­жње.

– У те­шкој сам си­ту­а­ци­ји. Имам два си­на. Је­дан има две и по го­ди­не, дру­ги се­дам ме­се­ци. Муж ме је оста­вио, јер ни­сам хте­ла да пре­ста­нем да ра­дим ово. Али, где год да сам тра­жи­ла по­сао, па и код ње­га у пе­ка­ри, од­би­ли су ме...

При­ча ове де­вој­ке као да по­твр­ђу­је ми­шље­ње да су про­сти­тут­ке за­пра­во ви­ше­стру­ке жр­тве ко­је под­јед­на­ко угро­жа­ва­ју и ма­крои и му­ште­ри­је.

– За­што си оти­шла са „Ман­цеа”?

– Има­ла сам про­бле­ме са му­ште­ри­ја­ма – од­го­ва­ра и по­ка­зу­је под­лив ис­под ока.

Сти­же­мо у про­сто­ри­је По­ли­циј­ске упра­ве за град Бе­о­град. Иза­бе­ла зна где иде и на­ста­вља да при­ча у лиф­ту:

– На но­вом ме­сту има ма­ње по­сла. За орал­ни секс узи­мам 1.500 ди­на­ра. „Ком­плет” је 4.000. И не­ма тих па­ра за ко­је бих ле­гла с не­ким без „гу­ми­це”...

У ста­ни­ци сле­ди пре­трес. Осим шмин­ке и нов­ца, тор­би­це су пу­не пре­зер­ва­ти­ва. Од­јед­ном, вра­та кан­це­ла­ри­је се отва­ра­ју. Још две ма­ло­лет­ни­це ко­је је по­ли­ци­ја на­шла на ули­ци, у дру­штву не­по­зна­тог му­шкар­ца од око 35 го­ди­на, ула­зе у кан­це­ла­ри­ју. До­тич­ни је не­вен­ча­ни су­пруг јед­не од њих, исто­вре­ме­но и ма­кро. При­зна­је да од сво­је „љу­ба­ви” узи­ма сав но­вац ко­ји она за­ра­ди. Иако уби­ре ње­ну за­ра­ду, стал­но је на­го­ни да се про­сти­ту­и­ше, јер, ка­же, обо­је те­шко жи­ве. Не­вен­ча­на су­пру­га га је по­сма­тра­ла, ве­ро­ват­но раз­ми­шља­ју­ћи ка­ко би ола­ко по­би­ла ње­го­ву тврд­њу...

Ни­је ре­кла ни­шта. Страх од мал­тре­ти­ра­ња био је ја­чи.